Inflacija u evrozoni je sada najniža od jula 2021. godine, pokazali su najnoviji podaci.
Inflacija u evrozoni pala je daleko više nego što se očekivalo - na 2,4 odsto u novembru, što je najniži nivo od jula 2021. godine, pružajući određeno olakšanje potrošačima i podgrevajući nadu da bi kamatne stope uskoro mogle da budu smanjene.
Oštar pad sa 2,9 odsto, što je inflacija koja je bila zabeležna u oktobru, doprinosi tenzijama između investitora koji se nadaju da će i kamatne stope uskoro biti snižene od strane centralnih banaka koje nastoje da zadrže visoke troškove zaduživanja sve dok inflacija ne bude definitivno ukroćena.
Pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga bili su glavni faktori usporavanja harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (ovaj indeks je osnova za komparativna merenja inflacije u Evropi, kao i za procenu stabilnosti monetarne vrednosti u evrozoni), prema podacima koje je u četvrtak objavio Evrostat, statistička služba EU.
Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekivali su skromnije usporavanje na 2,7 odsto. Pad inflacije podstakao je investitore da iznesu svoje opklade o tome kada bi Evropska centralna banka mogla da počne da smanjuje svoje kamatne stope..
"Po našem mišljenju, pad inflacije i stagnirajuća ekonomija mogli bi da opravdaju smanjenje ECB-a već u prvom kvartalu sledeće godine. Sve je verovatnije da bi Lagard i ostali mogli da vode razvijeni svet u sledeći ciklus rezanja", rekao je Metju Lendon, strateg investicione banke JPMorgan Private Bank.
Kako stoji evro?
Prinos na nemačke dvogodišnje obveznice osetljive na stope pao je za 5,5 baznih poena na 2,79 odsto, što je najniži nivo za skoro šest meseci. Evro je povećao svoje nedavne gubitke, pavši za 0,5 odsto u odnosu na američki dolar na 1,092 dolara.
Međutim, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je ove nedelje da "nije vreme da počnemo da proglašavamo pobedu" u nastojanju da se inflacija spusti na cilj banke od 2 odsto. Šefica ECB je dodaka da su pritisci na plate "i dalje jaki" i da su postali "ključni faktor koji pokreće domaću inflaciju".
ECB će se sastati 14. decembra, kada ekonomisti očekuju da će smanjiti svoje prognoze rasta i inflacije. Ali Endru Keningem, ekonomista u konsultantskoj kući Capital Economics, rekao je da će oni koji određuju stope "sigurno" reći da je još uvek "prerano za smanjenje stopa", posebno pošto bi veće cene energije verovatno vratile inflaciju u evrozoni iznad 3 odsto u decembaru.
Očekuje se da će usporavanje rasta cena u evrozoni sa maksimuma od 10,6 odsto pre godinu dana ponuditi dodatni podsticaj kupovnoj moći potrošača, pošto plate rastu brže od cena.
Međutim, troškovi života su i dalje skoro 20 odsto veći nego pre početka skoka inflacije pre tri godine.
Fabio Paneta rekao je u svom prvom govoru otkako je napustio ECB i postao guverner centralne banke Italije da bi "kontinuirana slabost ekonomske aktivnosti" mogla da ubrza pad inflacije i da znači da monetarna politika treba da ostane čvrsta samo "kratak" period.
"Moramo da izbegnemo nepotrebnu štetu po ekonomsku aktivnost i rizike po finansijsku stabilnost, što bi na kraju ugrozilo stabilnost cena", rekao je Paneta.
Dok je Lagardova u ponedeljak rekla da se očekuje da će se pritisci na cene dodatno ublažiti, ona je dodala da bi "glavna inflacija mogla ponovo blago porasti u narednim mesecima, uglavnom zahvaljujući nekim baznim efektima" – što se odnosi na očekivano izjednačavanje cena energetika.
Do 2025. ništa?
OECD je takođe u sredu prognozirao da ECB neće početi da snižava stope do 2025. godine zbog upornih pritisaka na cene.
Inflacija u evrozoni se i dalje kreće u širokom rasponu, od 6,9 odsto u Slovačkoj do minus 0,7 odsto u Belgiji do novembra. Pet od 20 zemalja koje dele evro imaju inflaciju ispod ciljanih 2 odsto ECB-a, uključujući Italiju i Holandiju.
Cene energetika u bloku pale su u oktobru blizu rekordne stope od 11,5 odsto. Rast cena hrane, alkohola i duvana usporio je na 6,9 odsto, usporivši sa 7,4 odsto mesec dana ranije i vrhunca od 15,5 odsto ranije ove godine.
Bazna inflacija, koja isključuje energiju i hranu, usporila je na 3,6 odsto, sa 4,2 odsto u oktobru. Ova metrika je ona koju je ECB označila kao merač osnovnih pritisaka na cene.
Nezaposlenost je u oktobru ostala na rekordno niskom nivou od 6,5 odsto u celom bloku, prema odvojenim podacima objavljenim u četvrtak. Međutim, stopa nezaposlenosti je porasla i u Nemačkoj i u Italiji.
(J.A/EURACTIV.rs)