"Ništa nije sigurno, osim poreza i smrti", napisao je u 18. veku Bendžamin Frenklin. U 21. veku, situacija je ista, samo što sada postoje obveznici čiji poreski tretman nije skoz jasan. Istražujemo šta se dešava sa frilenserima u Srbiji
U Srbiji se preduzetništvom, među kojima ima i frilensera, bavi 328.000 ljudi, prema podacima Agencije za privredne registre. Zanimljiv podatak je da broj preduzetnika u Srbiji raste iz godine u godinu, pa je u prvih šest meseci ove godine osnovano 22.000 novih preduzetničkih kompanija, odnosno 11 odsto više nego u istom periodu 2022. godine.
Ovo je dobra vest, ako uzmemo u obzir činjenicu da za preduzetnike kažu da su stub ekonomskog razvoja jedne zemlje. Ali postavlja se pitanje jesu li poreski sistemi za sve koji pripadaju tom stubu, odnosno za preduzetnike koji nemaju privredna društva ili nisu paušalci, već su registrovani kao frilenseri, pravedni? Po mišljenju jednog dela ljudi iz "struke", ovaj sistem ima manje ili više manjkavosti.
"Smatram da trenutni poreski sistem, koji obuhvata frilensere ili preduzetnike registrovane kao paušalce u Srbiji, pruža značajne prednosti ovoj važnoj privrednoj grani. Oba modela, paušalni i frilenserski, imaju nisku administrativnu barijeru i pružaju preduzetnicima slobodu u upravljanju svojim zaradama, uz dodatak transparentnosti zahvaljujući dostupnosti kalkulatora za predviđanje troškova. Ova fleksibilnost olakšava planiranje i prilagođavanje poslovanja prema promenama na tržištu", priča za EURACTIV Sofija Popara, članica Upravnog odbora Digitalne zajednice.
Kako ističe Popara na pitanje o uzroku nezadovoljstva jednog dela frilensera i paušalaca, postoji jedan glavni, dok su ostali uglavnom administrativne prirode.
"Ostali problemi koje primećujete uglavnom su administrativne prepreke. Digitalizacija procesa, kao što je automatsko upisivanje radnog staža ili mogućnost lakšeg prelaska sa paušala na ličnu zaradu, mogu značajno doprineti rešavanju tih pitanja. Osim toga, edukacija igra ključnu ulogu u unapređenju poreske kulture. Online i offline obuke mogu pomoći preduzetnicima i frilenserima da bolje razumeju razliku ova dva modela, pa samim tim i da adekvatno pristupe plaćanju svojih obaveza".
Tretman prema ženama preduzetnicama
Kao ključan uzrok nezadovoljstva ističe tretman prema ženama preduzetnicama uopšteno, ali i premaonima koje su registrovane kao frilenseri.
"Važno je napomenuti da postoji određena manjkavost u regulaciji prava žena frilensera i preduzetnica. Potrebno je hitno prilagoditi propise, kako bi se izjednačio njihov položaj sa položajem zaposlenih žena, osiguravajući jednaku zaštitu i pristup benefitima. Ovaj korak ne samo da će unaprediti rodnu ravnopravnost u preduzetništvu, već će i dodatno ojačati ovu važnu ekonomsku granu. Sveobuhvatan pristup koji uključuje regulaciju, podršku i promociju jednakosti štiti interese preduzetnika i frilensera, doprinoseći njihovom daljem razvoju i doprinosu BDP-u zemlje".
Rešenje tog problema bilo bi, tvrdi, bi da se sistem prilagodi i osigura jednaka prava za sve žene, bez obzira na njihov radni status ili model poslovanja.
Ipak, svi ovi poreski problemi s jedne strane, a s druge i dalje manjak prave digitalne pismenosti među mladima, uzrokuje da se mladi ljudi retko odlučuju da se bave frilensom, već pre biraju da nakon studija nađu posao i budu zaposleni. Paušal, koji je vid poreske obaveze koji se određuje na osnovu prihoda ostvarenih obavljanjem samostalne delatnosti, ali ne na osnovu realno ostvarenih prihoda, već na osnovu elemenata i kriterijuma propisanih odgovarajućim zakonom, je još ređe opcija.
Onaj manji, hrabriji deo mladih, koji se upusti u ovu avanturu zvanu "frilens", mora da bude spreman za sve prateće probleme. Zato smo postavili hipotetički primer sagovornici o mladoj devojci od dvadesetak godina koja u toku studija odluči da želi da krene da frilensuje kako bi sebi obezbedila dodatna sredstva: šta su njeni sledeći koraci?
Kako nam objašnjava Popara, oni će zavisiti od nekoliko faktora.
"Važno je uzeti u obzir koliko tačno premašuje cifru od 96.000 dinara (prvi model oporezivanja za frilensere koji imaju manje prihoda), kojom se delatnošću bavi, i da li je ovo njen prvi put da razmatra registraciju preduzetničke radnje. Ako pretpostavimo da neznatno prelazi taj iznos, frilens model oporezivanja i dalje bi bio najpovoljniji za nju. Ako se odluči da registruje preduzetničku radnju, važno je napomenuti da od početka 2024. godine za ta lica postoji umanjenje od 50 odsto na poresko rešenje", objašnjava nam Popara i dodaje da ova dilema može da se otkloni korišćenjem Frilens i Paušalnog kalkulatora koji će im pokazati koji model oporezivanja je povoljniji u njihovom konkretnom slučaju.
O važnosti kalkulatora svedoči i poreski savetnik Milan Trbojević za EURACTIV.
"Veliki je korak to što sada imamo kao preduzetnici paušalci predviljivost, jer postoji javno dostupan kalkulator koji će dati projekciju koliko će iznositi obaveze koje imate za poreze i doprinose u narednim godinama, što ranije nije bio slučaj. Velika je prednost što on sada ne zavisi od volje pojedinca nego je sistemski i softverski rešeno", kaže Trbojević za naš poral.
Kultura plaćanja poreza
Ipak, nakon isteka trećeg kvartala ove godine, moglo bi se zaključiti da se po pitanju uplaćivanja poreza za frilensere u praksi nije mnogo toga primenilo. Poreske obaveze je u ovom tromesečju prijavilo i izmirilo oko 2.200 frilensera. U odnosu na prethodni kvartal više ih je za 10 odsto. Iako nije moguće ući u trag tačnom broju onih koji se bave frilesingom, saglasićemo se da je 2.200 frilensera, na onoliki ukupan broj preduzetnika, u koje spadaju frileseri, jako mali udeo.
Razlog tome je možda što imamo izazove u vezi sa slabom kulturom plaćanja poreza, o čemu je govorila Popara za naš portal.
"Često nailazimo na ljude koji, kada dođu do određenih godina, ne shvataju važnost beneficija koje proizlaze iz plaćanja poreza i doprinosa, i stoga ne vide svrhu izmirivanja tih obaveza. Bez obzira na državu, plaćanje poreza je nužnost koja proizlazi iz prihoda. Ako se fokusiramo na primer devojke iz vašeg pitanja, važno je napomenuti da bi njen izbor da prijavljuje prihode kao frilenser imao dodatnu korist. Osim potencijalnog plaćanja poreza, omogućava joj da gradi radni staž, pružajući joj buduću socijalnu sigurnost i pristup različitim socijalnim beneficijama, ako zarađuje dovoljno da plaća doprinose. Takođe jedna od benefita je mogućnost kreditiranja", kaže ona.
O benefitima plaćanja poreza govorio je i Trbojević. On smatra da kada plaćamo porez, imamo pravo da od te države tražimo da se racionalno ponašala sa tim novcem.
"Benefite koje prijava poreza donosi je i to da plaćanjem poreza doprinosite svom društvu i ako je to ovde vrlo nepopularno. Ipak, potrebno je graditi poverenje u državu i onda od te iste države tražiti da se racionalno ponaša sa novcem koji ste vi platili. Drugi benefiti su zdravstveno osiguranje i ono što većina mlađih osoba, pa i ja do pre koju godinu, ne razmišlja o penziji, a kroz ovu opciju oporezivanje vi uplaćujete sutra za svoju penziju".
Prostor za unapređivanje
Ova slaba kultura plaćanja poreza mogla bi imati veze sa činjenicom da mnogi imaju problema sa aktuelnim poreskim sistemom. S tim u vezi, Popara kaže da postoji prostor za unapređenje sistema i posebno adresira prava žena trudnica.
"Pomenuću jedan i najznačajniji deo za unapređenje trenutnog poreskog sistema koji obuhvata ova dva modela oporezivanja. Fokus budućih poboljšanja trebalo bi da bude na osiguravanju prava trudnica i porodilja, prava koja su trenutno zanemarena u ovom sistemu. Na primeru frilenserki koje se posvećuju full-time poslu, trenutni sistem ne pruža nikakva prava ako odluče da osnuju porodicu. Ovaj problem se delimično javlja i kod preduzetnica koje imaju neku naknadu, ali za potpunu naknadu tokom trudničkog odsustva moraju obustaviti svoju delatnost. To može predstavljati izazov, posebno za poslovne subjekte poput knjigovodstvenih agencija sa zaposlenima, gde obustava delatnosti može dovesti do rizika gubitka klijenata".
Pored toga, kod preduzetnica koje su porodilje, navodi, iako im je obezbeđena naknada za odsustvo, doprinosi im se ne uplaćuju tokom tog perioda, što znači da gube godinu dana staža.
"Ovaj problem narušava ravnotežu i izjednačavanje prava između zaposlenih žena i žena preduzetnica. S obzirom na to da je kod zaposlenih žena ova oblast regulisana, nema razloga da se ne izjednače prava i za žene preduzetnice. Stoga, unapređenje sistema trebalo bi da uključuje rešavanje ovih konkretnih problema kako bi se obezbedila jednaka prava i podrška ženama koje se bave preduzetništvom i frilens poslovima tokom perioda trudnoće i porodiljskog odsustva. Napominjem da ⅓ registrovanih preduzetnika čine žene".
Prostor za unapređivanje postoji i prema rečima poreskog savetnika Milana Trbojevića.
"Prostor postoji i ja bih se uvek založio za to da oporezivanje bude što je niže moguće, ne samo kod ova dva model oporezivanja, već i kod svih drugih. Ipak, treba videti da li je to moguće jer ako na jednoj strani smanjimo nešto, to mora da se nadomesti i tu je stalno vaganje. Ono što se može unaprediti sigurno i na tome se nadam se radi, je tehničko unapređenje sajta u pogledu toga da se vidi da li se duguje ili ne, jer se može dogodti greškom da se ne uplati na vreme, obračun kamate kada se kasni da se radi automtski i slične stvari", zaključuje naš sagovornik.
(J.A./EURACTIV.rs)