Šta je najviše uticalo na pad inflacije i šta nas očekuje u narednoj godini?
Zamenik direktora za istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković kaže da su stabilizacija cena hrane, cena energenata, dobra poljoprivredna sezona, ali i akcija Bolja cena doprinele da imamo jednocifrenu inflaciju.
On je za RTS izjavio i da bi međugodišnja inflacija trebalo do kraja 2024. godine da bude blizu tri odsto.
Međugodišnje, inflacija je sada 8,5 odsto, a do kraja godine trebalo bi da se dodatno smanji.
Zamenik direktora za istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković rekao je da se inflacija smanjuje od marta, kada je bila oko 16 odsto, a na to utiče stabilizacija cena hrane i cena energenata.
"U oktobru protekle godine imali smo najvišu stopu mesečne inflacije 1,9 odsto, a sada je 0,3 odsto", naveo je Trajković.
Prema njegovim rečima, dobra poljoprivredna sezona, ali i akcija Bolja cena uticali su na smanjenje inflacije.
On je najavio u narednom periodu takođe niske stope mesečne inflacije.
"Srbija je odlučila da cene energenata povećava 2023. godine, a ne 2022 i nije htela da pored rata u Ukrajini donosi odluke koje će uticati dodatno na neizvesnost. Opredeljenje je bilo da poveća cene energenata kasnije", naveo je Trajković.
Kakomje istakao, inflacija će do kraja godine biti oko osam odsto, nastaviće da se smanjuje i sredinom godine međugodišnja inflacija će se kretati četiri-pet procenata, a da se 2024. godina završi sa inflacijom od tri do četiri odsto, bliže stopi od tri.
Kako navodi, svi pokzatalji govore da se ne očekuje rast cena prerađene hrane.
Jedini razlog za povećanje cene hrane koji proizvođači mogu da iskoriste je povećanje minimalne cene rada i povećanje cena energenata od ove godine, kazao je on.
Minimalna zarada je pokrivala do sada oko 78 odsto minimalne potrošačke korpe, a Trajković kaže da u sledećoj godini očekuje da će ona pokrivati 85-86 odsto minimalne potrošačke korpe.
"Može da se desi da minimalna korpa bude niža od 55.000 i to bi onda značilo da će prvi put minimalna zarada pokriti 89-90 odsto minimalne potrošačke korpe", kaže Trajković.
(EURACTIV.rs)