Strane kompanije izvlače novac iz Kine brže nego što su ga ulagale, pokazuju zvanični podaci.
Usporena ekonomija Kine, niske kamatne stope i geopolitička borba sa SAD izazvali su sumnju u njen ekonomski potencijal.
Sve oči biće uprte u ključni sastanak kineskog lidera Si Đinpinga i američkog predsednika Džoa Bajdena koji će se desiti ove nedelje.
Ali čini se da su kompanije već na oprezu.
"Nemir oko geopolitičkog rizika, neizvesnost unutrašnje politike i sporiji rast guraju kompanije da razmišljaju o alternativnim tržištima", kaže Nik Maro iz Economist Intelligence Unit (EIU).
Kina je zabeležila deficit od 11,8 milijardi dolara u stranim investicijama u tri meseca zaključno sa septembrom - prvi put od kada se beleži evidencija 1998.
Ovo sugeriše da strane kompanije ne reinvestiraju svoj profit u Kinu, već novac izvlače iz zemlje.
Kina treba da se "popravi"
"Kina se trenutno suočava sa sporijim rastom i treba da izvrši neke korekcije", kaže portparol švajcarskog proizvođača industrijskih mašina Erlikon, koji je prošle godine izvukao 277 miliona dolara iz Kine.
"U 2022. bili smo jedna od prvih kompanija koja je transparentno saopštila da očekujemo da će usporavanje privrede u Kini uticati na naše poslovanje. Shodno tome, rano smo počeli da sprovodimo akcije i mere za ublažavanje ovih efekata", dodaje portparol.
Kina ostaje ključno tržište za kompaniju i dalje. Ima blizu 2.000 zaposlenih širom zemlje, što čini više od trećine njegove prodaje.
Iz Erlikona su napomenuli da se i dalje očekuje da će kineska ekonomija ostvariti rast od oko pet odsto u narednih nekoliko godina, "što je među najvišima u svetu".
Od početka pandemije, preduzeća poput Erlikona su se borila sa izazovima poslovanja na najvećem svetskom tržištu. Kina je, podsetimo, sprovela jedan od najstrožih karantina u vezi sa pandemijom na svetu kroz svoju politiku "nulte pandemije".
To je izazvalo poremećaje u lancima snabdevanja mnogih kompanija, kao što je tehnološki gigant Epl, koji većinu svojih Ajfona proizvodi u Kini. Firma je od tada diverzifikovala svoj lanac snabdevanja preselivši deo proizvodnje u Indiju.
Maro veruje da je više kompanija poslušalo pozive za diversifikaciju ove godine, pošto je zbog tenzija između Kine i SAD došlo do novog ograničenja izvoza sirovina i tehnologija potrebnih za proizvodnju naprednih čipova.
"Ne vidimo mnogo kompanija koje se povlače iz Kine. Mnoge velike multinacionalne kompanije su decenijama na tržištu i nisu spremne da se odreknu tržišnog udela gde su proveli 20, 30 ili 40 godina kultivišući ga. Ali u pogledu novih investicija, posebno, vidimo ponovne procene".
Niske kamate
Kompanije takođe razmatraju uticaj kamatnih stopa. Kina je odustala od trenda jer su mnoge zemlje širom sveta prošle godine naglo podigle stope.
Mnoge velike centralne banke, uključujući Federalne rezerve SAD i Evropsku centralnu banku, povećavaju kamatne stope kako bi se izborile sa inflacijom. Veći trošak zaduživanja, koji obećava veće prinose, privlači i strani kapital.
U međuvremenu, kreatori politike u Kini smanjili su troškove zaduživanja kako bi podržali svoju ekonomiju i industriju nekretnina koja se bori. Juan je ove godine depresirao za više od pet odsto u odnosu na dolar i evro.
Umesto da reinvestiraju kinesku zaradu nazad u zemlju, kompanije troše novac, kaže Privredna komora Evropske unije u Kini.
"Oni sa viškom gotovine i zarade u Kini sve više prenose ova sredstva u inostranstvo, gde će zaraditi veći povrat ulaganja u poređenju sa investicijama u Kini".
Neke kompanije su povukle zaradu iz Kine kao "deo svojih dugoročnih ciklusa" uzimanja profita "kada njihovi projekti dostignu određeni obim i profitabilnost", primetio je Majkl Hart, predsednik Američke privredne komore u Kini.
"Povlačenje profita ne znači nužno da su kompanije nezadovoljne Kinom, već da su njihove investicije ovde sazrele".
Hart kaže da je to "ohrabrujuće jer znači da su kompanije u stanju da integrišu svoje operacije u Kini u svoje globalne operacije".
Kanadska kompanija za vazduhoplovnu elektroniku Firan Technologi Group uložila je do 7,2 miliona dolara u Kini tokom poslednje decenije i povukla 1,6 miliona dolara iz zemlje prošle godine i u prvom kvartalu 2023.
"Uopšte ne napuštamo Kinu. Tamo ulažemo i razvijamo naše poslovanje i uzimamo višak novca da bismo investirali negde drugde u svetu", kaže predsednik i izvršni direktor kompanije Bred Born.
"Imali smo višak gotovine u Kini i vraćanje novca da bismo pomogli u finansiranju naših nedavnih američkih akvizicija bilo je samo mudro upravljanje gotovinom, a to je značilo da je naše zaduživanje smanjeno", dodaje on.
Neizvesna budućnost
Analitičari kažu da postoji mnogo neizvesnosti oko toga šta je pred nama - i u pogledu kamatnih stopa i veza između Kine i SAD.
Kineska centralna banka bi ove godine mogla dalje da snizi kamatne stope kako bi podržala svoju ekonomiju, kaže Dan Vang, glavna ekonomistkinja Hang Seng banke Kina.
Smanjenje kamatnih stopa moglo bi da izvrši veći pritisak na ionako oslabljeni juan.
"Trenutno postoji veoma ograničen prostor za monetarno popuštanje zbog pritiska depresijacije valute. Ako se ekonomsko raspoloženje popravi sledećeg meseca, sa sigurnošću se može reći da će Kina sniziti kamatne stope. Ali ako se sentiment ne poboljša, centralna banka će imati veoma tešku odluku", kaže ona.
Kompanije su oprezno optimistične u pogledu predstojećeg sastanka predsednika Sija i Bajdena, kaže Maro iz EIU.
"Direktni sastanci dva predsednika imaju tendenciju da ispolje stabilizujuću snagu na bilateralne odnose. Takođe smo videli nalet diplomatskog angažmana SAD i Kine u poslednjih nekoliko meseci, što je doprinelo osećaju da obe strane imaju za cilj da postave temelje odnosa", kaže on.
"I pored toga, nije potrebno mnogo da bi se stvari ponovo raspale. Sve dok kompanije i investitori ne budu osetili da mogu da se kreću sa većom sigurnošću, ovo odlaganje stranih investicija u Kinu će se nastaviti".
(EURACTIV.rs)