Članica Evropske unije već deset godina Hrvatska, nasuprot Srbiji koja se već više od decenije bori za svoje mesto u istom evropskom klubu, jedna je od tema našeg razgovora sa predsednikom Hrvatske gospodarske komore Lukom Burilovićem.
Kako kaže Burilović za EURACTIV, Hrvatska i Srbija su komšijske zemlje koje se dobro poznaju i razumeju tržišta jedni drugih, pa otuda i saradnja. Ipak, po njegovim rečima, jedini značajni rizik za dalji razvoj ekonomske saradnje je nemogućnost, ili nedostatak volje za pridruživanjem EU u dosledno vreme.
“To je pre svega politička odluka, ali nisu zanemarljive ni ekonomske implikacije. Svakako da bi za ekonomsku saradnju dve zemlje bilo bolje da Srbija u dogledno vreme pristupi Uniji i da trguju na zajedničkom tržištu bez barijera, što bi trebalo da bude zajednička perspektiva i krajnji cilj svih zemalja Zapadnog Balkana“, ističe naš sagovornik.
U ovom intervjuu, Burilović deli svoje perspektive o izazovima i mogućnostima koje EU pruža, istražujući ključne tačke u razvoju dugoročnih ekonomskih odnosa između Hrvatske i Srbije. Razgovaramo o tome kako će se ovaj odnos oblikovati u narednim godinama i kako će to uticati na stabilnost i prosperitet celog regiona.
Hrvatska je u Evropskoj uniji deset godina, dok je Srbija kandidat za članstvo više od decenije. Šta Srbiji nedostaje u ekonomskom smislu da bi ispunila sve zahteve EU?
U formalnom smislu, Srbiji nedostaje 35 poglavlja iz pristupnih pregovora. Proces nije jednostavan, Hrvatska je to prošla i dobro znamo da zahteva brojna prilagođavanja, a u nekim segmentima i savladavanje otpora. Međutim, ono što je za Hrvatsku predstavljalo prednost je gotovo jednoglasni konsenzus ključnih političkih i društvenih aktera da je pridruživanje EU strateški cilj Hrvatske. Pre svega, pred Srbijom je strateška odluka o svom političkom i ekonomskom pravcu u narednim decenijama. Voleli bismo da Srbija izabere evropski put, uveren sam da bi to bilo dobro i za Srbiju i za sve zemlje u regionu, ali odluka o tome je na građanima i političkim strukturama u Srbiji.
Skoro godinu dana je prošlo od uvođenja evra u Hrvatskoj. Kako je usvajanje jedinstvene valute uticalo na hrvatsku privredu i da li se to nekako odrazilo na poslovanje srpskih kompanija u Hrvatskoj i hrvatskih kompanija u Srbiji?
Posle skoro godinu dana u zoni evra, verujem da je uvođenje evra bio veliki dobitak za Hrvatsku, a tajming nije mogao biti bolji. Hrvatska danas ima pristup svim mehanizmima Evropske centralne banke, značajno je smanjila valutnu izloženost privrede, a imamo niže premije rizika koje su se desile još u julu prošle godine, kada je objavljeno da Hrvatska ulazi u evro zonu. Takođe, prvi put smo dobili čisti investicioni rejting, što je najbolji dokaz pozitivnih promena u usvajanju evra.
Prelazak na evro je bio relativno jednostavan jer je Hrvatska već bila visoko „evroizovana” ekonomija, štedimo i zadužujemo se u evrima, a prelazak na zajedničku valutu je znatno pojednostavio poslovanje hrvatskih izvoznika. Takođe, početkom oktobra ove godine, agencija Fitch potvrdila je hrvatski rejting „BBB+“ i poboljšala izglede sa stabilnih na pozitivne. Kreditni rejting Hrvatske dugo je bio ispod investicionog nivoa, a danas smo na korak do najvišeg „A“ nivoa, čime bi se ušli u krug najstabilnijih svetskih ekonomija.
Kako ocenjujete trgovinske izazove i mogućnosti koje su se pojavile za hrvatske kompanije na jedinstvenom tržištu EU u poslednjih deset godina i kako to utiče na konkurentnost hrvatske privrede u odnosu na druge evropske zemlje?
Hrvatska je danas u znatno boljoj poziciji u odnosu na krizu iz 2008. godine. Za 10 godina članstva robni izvoz se udvostručio, zaduženost preduzeća i stanovništva je opala, a hronični deficiti na tekućem računu platnog bilansa postali su održivi suficiti. Uprkos stagnaciji privredne aktivnosti u jeku pandemije 2020. godine, udeo javnog duga u BDP-u opada, a od 2013. do danas otvoreno je 200.000 novih radnih mesta, uglavnom u privatnom sektoru. Danas je hrvatska privreda uspešno integrisana u evropsku, što je čini otpornijom na poremećaje tržišta. Pre deset godina smo strahovali za konkurentnost i opstanak naših proizvoda i kompanija na velikom evropskom tržištu, a danas već poslujemo na trećim tržištima. Nije zanemarljiva ni činjenica da ćemo iz fondova EU do 2027. godine dobiti skoro 22 milijarde evra.
S obzirom na geopolitičke i ekonomske izazove u regionu, kako Hrvatska privredna komora vidi ulogu Hrvatske u jačanju ekonomske saradnje između zemalja Balkana, uključujući i Srbiju, i kako bi se ojačali ekonomski mostovi između ovih zemalja?
Hrvatska podržava evropski put zemalja u regionu. Kao zemlja koja je i sama prošla zahtevan i dug put pristupanja Evropskoj uniji, svesni smo mogućnosti koje članstvo u EU pruža za razvoj privrede, ali i društva u celini. Hrvatska gospodarska komora igrala je aktivnu i važnu ulogu u procesu pristupanja Uniji, preko 40 stručnjaka iz HGK-a je bilo aktivno uključeno u pregovarački proces i u ovom segmentu spremni smo podeliti svoja znanja sa kolegama iz komora u regionu kako bi se olakšao ovaj zahtevni proces. Potencijal vidimo i u zajedničkim nastupima na trećim tržištima, a verujem da će iskustvo naših privrednika biti od koristi srpskim kolegama u njihovom nastupu na zajedničkom tržištu.
Uprkos brojnim poteškoćama tehničke prirode, spoljnotrgovinska razmena između Hrvatske i Srbije raste iz godine u godinu. Na koji način se postojeće poteškoće mogu prevazići kako bi se saradnja podigla na još veći nivo?
Ekonomska saradnja naših zemalja nema alternativu, a verujem da postoji potencijal za dalji rast u brojnim sektorima. O tome svedoči i rast razmene između Hrvatske i Srbije, koja se udvostručila u poslednjih 10-ak godina, kada je Hrvatska već ušla u Uniju. HGK, u aktivnoj saradnji sa Privrednom komorom Srbije, radi na stvaranju povoljnih uslova koji će omogućiti lakšu međusobnu saradnju kompanija iz obe zemlje. Naime, kada je u pitanju privredna saradnja, prošle godine smo održali sastanak sa kolegama iz Privredne komore Srbije u Vinkovcima gde smo definisali šest tačaka za bržeg prekograničnog kretanja roba, što je posebno važno sada kada je Hrvatska u šengenskom prostoru. Takođe treba napomenuti da naša kancelarija u Beogradu svakodnevno radi na povezivanju preduzetnika iz Hrvatske i Srbije.
Kako biste ocenili dugoročnu perspektivu ekonomskih odnosa Srbije i Hrvatske?
Mi smo komšije, dobro se poznajemo i razumemo naša tržišta. Srpski i hrvatski potrošači navikli su na mnoge brendove i proizvode, posebno u prehrambenoj industriji, a ova saradnja bi trebalo da se pojača u narednim godinama. Jedini značajan rizik za dalji razvoj naše ekonomske saradnje vidim u nemogućnosti ili nedostatku volje za prudruživanjem EU u dogledno vreme. To je pre svega politička odluka, ali nisu zanemarljive ni ekonomske implikacije. Svakako da bi za ekonomsku saradnju dve zemlje bilo bolje da Srbija u dogledno vreme pristupi Uniji i da trguju na zajedničkom tržištu bez barijera, što bi trebalo da bude zajednička perspektiva i krajnji cilj svih zemalja Zapadni Balkan.