Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Hrvatske u prvoj polovini 2023. premašila je prošlogodišnju.
U toku prvih šest meseci tekuće godine iznosila 985,6 miliona evra odnosno za 75,2 miliona veća od one zabeležene tokom prve polovine prethodne godine (u procentima 8,3% uvećanja).
Izvoz u ovom periodu vredeo je 549,9 miliona evra, što je za 44,6 miliona evra više (za 8.8 %) od istog perioda prethodne godine. Uvoz u prvom polugodištu ove godine porastao je za 30,8 miliona evra i iznosio 435,8 miliona, što predstavlja povećanje od 7,6% u odnosu na isti period 2022. godine. Ostvareni suficit u robnoj razmeni između Srbije i Hrvatske, tokom prvih šest meseci iznosio je 114,1 milion evra i bio za 13,8 miliona veći, u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 100,3 miliona evra.
Povećanje razmene između Srbije i Hrvatske rezultat je povećanja otpreme izvozne robe, kao i povećanja uvoza većeg dela roba kojima trguju dve zemlje. Rast izvoza zabeležili su proizvodi od plastične mase 20.3%, kotlovi, mašine i uređaji 42%, odeća i pribor 16.3%, te hartija i karton 49%. Rast uvoza zabeležen je kod uljanog semenja, plodova, industrijskog i lekovitog bilja za više od 3 puta, zatim stakla i proizvoda od stakla za 22,6%, prerađevina od mesa, riba i beskičmenjaka za 31,2%, te plastičnih masa za 26.5%.
Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Hrvatske u toku 2022. godine iznosila je 2,047 milijardi evra i bila je za 710 miliona evra veća od one zabeležene tokom 2021., u procentima za 53.2 % uvećana.
Izvoz je vredeo 1,154 milijardi, što je za 472,8 miliona evra više (u procentima za 69,7 %) od istog perioda prethodne godine, a uvoz uvećan za 237 miliona evra i iznosio je 897,2 miliona. To predstavlja povećanje od 35,9% u odnosu 2021. godinu.
Ostvarni suficit u robnoj razmeni između Srbije i Hrvatske, tokom 2022 godine, iznosio je 253,2 miliona evra i bio je za 235,8 miliona evra veći, u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 17,4 miliona. Povećanje suficita rezultat je značajnijeg povećanja izvoza robe u Hrvatsku, u odnosu na povećanje uvoza robe sa ovog tržišta.
Ovaj značajan rast u trgovinskoj razmeni između Srbije i Hrvatske, premašujući 50%, proizlazi iz povećanja kako izvoza tako i uvoza. Povećanje izvoza roba na hrvatsko tržište rezultat je povećanja isporuke dobara koja inače čine deo trgovinske aktivnosti između ove dve zemlje. Posebno je istaknut porast izvoza mineralnih goriva, plastičnih masa, đubriva, odeće i pribora, kotlova i mašina, gvožđa i čelika, masnoća i ulja, proizvoda na bazi žitarica, nameštaja i posteljine, hartije i kartona. Povećanje vrednosti izvoza u ovom periodu takođe je rezultat rasta cena dobara, koji je delimično posledica ratnih sukoba u Ukrajini.
U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2022. godini Hrvatska je na 6. mestu i učestvuje u njemu sa 4,2 %, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2022. godini svrstava ovu zemlju na 14. mesto sa 2,3% ukupnog uvoza Srbije.
U 2022. godini 5.241 domaći privredni subjekat ostvario je spoljnotrgovinsku razmenu sa republikom Hrvatskom.
Do početka avgusta 2023. godine registrovano je 907 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Hrvatske.
Od ukupno ostvarenog prometa između Srbije i Hrvatske tokom prethodne godine, 10% (203,85 miliona evra), ostvaruju kompanije osnovane hrvatskim kapitalom. U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku, pravna ili fizička lica iz Hrvatske plasirala su robu u vrednosti od 61,8 miliona evra, tj. 5,3% Od ukupnog uvoza robe iz Hrvatske ove kompanije su uvezle u Srbiju robu u vrednosti od 142,04 miliona evra, što predstavlja 15,8%.
Sektori delatnosti u kojima je registrovano najiše hrvatskih privrednih subjekata u prvom polugodištu 2023. godine su trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (39,5%), stručne, naučne i inovacione i tehničke delatnosti (12,2%) i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (11,39%).
Najvažniji uvozni i izvozni proizvodi u prvoj polovini 2023. godine
Među najvažnijim izvoznim proizvodima našli su se mineralna goriva, ulja i voskovi, plastične mase i proizvodi, kaučuk i proizvodi, kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; takođe su se izvozili i proizvodi na bazi žitarica, skroba, brašna ili mleka.
Na listi su se našli i odeća i pribor, nameštaj, posteljina, dušeci, jastuci, montažne zgrade, đubriva, hartija i karton, električne mašine i oprema i njihovi delovi, proizvodi od gvožđa i čelika.
Kada je reč o uvozu, za isti vremenski period, na listi su se našla mineralna goriva, ulja i voskovi, bitumenozne materije, uljano semenje i plodovi, industrijsko i lekovito bilje, kotlovi, mašine i uređaji, reaktori, hartija i karton, staklo i proizvodi, so, sumpor, zemlja i kamen, gips, kreč i cement, razni proizvodi za ishranu, prerađevine od mesa, riba i beskičmenjaka, plastične mase i proizvodi, kaučuk i proizvodi.