U specijalnom izdanju EURACTIV-a Odnosi Srbije i Hravtske, svoje viđenje o ovoj temi izneo je ambasador Republike Hrvatske u Beogradu, Nj.E. Hidajet Biščević.
Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Hrvatske su u poslednje vreme na sve višem diplomatskom nivou. Ipak, kako je napomenuo, na njihovoj izgradnji se mora još mnogo raditi, u obostranom interesu. On je kazao da Hrvatska, ne samo da veruje, već i podstiče ubrzanje srpskog puta evrointegracija.
Mandat ste započeli 2020. godine u nezahvalno vreme pandemije Covid 19. Tada je Premijer Plenković rekao da mu za poziciju ambasadora u Beogradu treba ne samo najiskusniji hrvatski već i jedan od najiskusnijih evropskih diplomata. Iz te izjave se jasno moglo zaključiti da je Vaše poznavanje prilika i odnosa sa Srbijom veliko. Da li je uz takva očekivanja bilo teško prihvatiti poziciju ambasadora u Srbiji?
S obzirom na moje iskustvo "suočavanja s izazovima" tokom karijere, od Turske i Rusije do Bosne I Zapadnog Balkana u širem smislu, nije bio problem prihvatiti se još jednog izazova. Jer, iskreno, za Hrvatsku, i ne samo za Hrvatsku, Srbija jeste izazov, pre svega zbog toga što se očekivanja Hrvatske, i ne samo Hrvatske, u smislu opredjeljenja Srbije za evropsku demokratsku perspektivu još suočavaju s političkim realnostima Srbije koje još, u znatnoj meri, imaju i drugačiji sadržaj.
Kako biste sada opisali diplomatske odnose Srbije i Hrvatske u odnosu na pre tri godine? Da li ima napretka?
Rutinski diplomatski odgovor upućivao bi na seriju susreta na višim i visokim nivoima poslednjih meseci. U realnosti smo još uvek daleko od prevladavanja stagnacije. Još su na stolu brojna otvorena pitanja, još će biti potrebno"proveriti" kolika je spremnost Beograda da se, prevladavajem tih pitanja iz prošlosti, okrenemo bilateralnim odnosima koji bi u potpunosti bili utemeljeni na načelima ravnopravnosti, uzajamnosti, nemešanja u unutrašnja pitanja...Dakle, na načelima koja su ključna za međudržavne odnose u interesu mira, stabilnosti i saradnje.
Kao predstavnik zemlje koja je ove godine obeležila deceniju članstva u EU, kako vidite put evrointegracija Srbije?
Već sam spomenuo da je evrointegracijski put Srbije itekako važan za Hrvatsku, ali I za ceo ovaj deo evropskog juga, kao i za trajnu stabilizaciju Zapadnog Balkana. Sa svoje strane, ne samo da očekujemo snažno ubrzanje tog puta, već ga i podstičemo. Setite se Zagrebačkog samita ili postojanog nastupa Hrvatske unutar Unije kad je o tome reč. Ali, da upotrebim metaforu, auto ne može voziti samo "na guranje", automobilu treba snažan motor. Uz to, ako je EU jedna od opcija jer, nije teško primetiti i "geopolitičko koketiranje" s drugim partnerima, tada celi proces ide sporije. Možda to odgovara delu političke elite, pa i delu stanovništva, ali nisam siguran da odgovara trajnom interesu Srbije. Jer, propuštanje vozova znači ostajanje na stanici. Ja čvrsto verujem da je vreme za Srbiju da donese strategijske, državničke odluke o svojoj budućnosti.
Koliko je Hrvatska napredovala od trenutka ulaska u EU? Na kom polju je postignuto najviše napretka, a gde i dalje postoji prostor da se uradi više?
Hrvatska je u EU ušla na talasu zajedničke nacionalne energije i okupljenosti oko istog cilja, čak uprkos brojnim tada vidljivim i nevidljivim otporima. Ali, snaga cilja bila je jača i otuda je danas Hrvatska izvan ovog, na žalost, još nesređenog prostora Zapadnog Balkana. To je, u uslovima današnje konfrontacije Istoka i Zapada, ogroman korak. Dakle, članstvo u Uniji, članstvo u NATO, Schengen, evrozona...sve su to garancije, snažan okvir za unutrašnji napredak i sigurnost, koliko ekonomsku tako i u širem sigurnosnom pogledu. Svakako nije ni Hrvatska lišena svojih "dečjih bolesti", još su potrebni napori u brojnim sektorima, od pravosuđa do zdravstva, upravljanja političkim procesima. Svakako ne sumnjam u spremnost za nastavak reformi, za dubinsko unapređenje društva.
Kako je na hrvatsku ekonomiju uticalo uvođenje evra kao zvanične valute?
Kad matematika pokaže da je u hrvatski proračun došlo 12 milijardi eura, odgovor je jasan. Izbeći ću poređenja, ali ako ovde govorimo o mogućem usporavanju investicija, povlačenju stranih preduzeća, mogućem usporavanju pregovora, tada je sasvim jasna cena "geopolitičkog koketiranja" koje sam spomenuo. Što se Hrvatske tiče, sve je to osiguralo stabilniji okvir za ekonomiju, za izvoz i podiglo kreditni rejting zemlje.
Kako biste opisali život u Srbiji, i koliko ste ranije, dok ste radili kao novinar, posećivali našu zemlju?
S obzirom na novinarske i brojne ranije diplomatske dolaske u Srbiju, nekako se usuđujem reći da poznajem zemlju, društvo, ljude, razmišljanja. Srbija ima sposobne, radne, otvorene ljude. Srbija ima ogromne resurse i potencijale. Iako to najmanje, odnosno uopšte ne zavisi od mene, voleo bih da vidim dok sam još na ovoj dužnosti u Beogradu, da se ti potencijali društva probude i pokrenu.
(EURACTIV.rs)