Globalni minimalni porez za korporacije od 15 odsto generisaće znatno manje prihode nego što se prvobitno očekivalo, zbog nekoliko rupa u zakonu koje su oslabile meru, upozorili su istraživači Evropske unije za oporezivanje.
Globalni minimalni porez za korporacije dogovoren je u OECD i G20 2021. godine i trebalo je da stavi tačku na trku kompanija da plaćaju što manji porez, što je zemlje širom sveta koštalo milijarde dolara poreskih prihoda.
Međutim, sporazum je značajno oslabljen u odnosu na prvobitni predlog, izjavio je Gabrijel Zukman, francuski ekonomista i Poreske opservatorije EU, u Berlinu u četvrtak (2. novembra).
"Međunarodne kompanije i dalje smeštaju profite u poreske rajeve sa veoma niskim stopama poreza. Mislimo da smo napravili korak napred u rešavanju ovog problema, ali postignuti sporazumi nisu dovoljni i zapravo rizikuju da podstaknu međunarodnu poresku konkurenciju", rekao je on govoreći na berlinskoj Hertie školi.
Očekuje se da minimalna stopa poreza od oporezivanja korporacija za 4,8 odsto poveća globalne prihode, pokazalo je izveštaj Poreske opservatorije, što je samo polovina onoga što bi moglo da bude ostvareno strožijim pravilima.
Tokom primene globalnog sporazuma stvoreno je nekoliko rupa koje smanjuju očekivane prihode, upozorili su istraživači.
"Globalni minimalni porez i dalje omogućava kompanijama da se utrkuju da bi smanjili poreske stope za sebe (i može je ojačati) jer omogućava firmama da zadrže efektivne poreske stope ispod 15 odsto sve dok imaju dovoljno stvarne aktivnosti u zemljama sa niskim porezima", istakli su eksperti, ističući izuzetak uključen neposredno pre postizanja sporazuma 2021. godine.
To bi moglo da koristi zemljama poput Holandije i Irske - dva najčešća odredišta za premeštanje profita širom sveta - koja mogu i dalje ponuditi kompanijama stope poreza ispod 15 odsto, sve dok se određena stvarna aktivnost kompanije odvija u njihovim zemljama.
Takođe, stvoren je izuzetak za poreske olakšice, kao one koje se odobravaju prema Zakonu o smanjenju inflacije u SAD (IRA). Ako zemlje primenjuju zvaničnu poresku stopu koja je veća od 15 odsto, ali smanjuju stvarne poreze korišćenjem poreskih olakšica, to bi bilo izuzeto iz minimalnog poreza.
Strukturirajući svoju poresku politiku malo drugačije nego ranije - nudeći velikodušne poreske olakšice umesto velikodušnih zakonom propisanih poreskih stopa - vlade poreskih rajeva će biti u mogućnosti da i dalje obezbeđuju multinacionalnim kompanijama veoma niske efektivne poreske stope, izbegavajući globalni minimalni porez", objasnjeno je u izveštaju.
Na kraju, privremena obustava pravila za američke multinacionalne kompanije dodatno onemogućuje primenu globalnog sporazuma, napomenuli su autori.
Bez ovih rupa, minimalni porez bi mogao da poveća globalne prihode od oporezivanja korporacija za 9,4 odsto, gotovo dvostruko više od očekivanog sada. Dodatnih 7,2 odsto moglo bi da se postigne ako bi se minimalni porez povećao na 20 odsto umesto 15 dogovorenih 2021. godine, navedeno je u izveštaju.
Kako funkcioniše globalni minimalni porez?
Iako izveštaj think tank organizacije procenjuje dodatne prihode koji se generišu porezom na globalnom nivou, stvari su komplikovanije kada je reč o pojedinačnim zemljama, jer nije jasno gde će se generisati dodatni prihodi.
Prema sporazumu, zemlje koje trenutno nude poreske stope ispod 15 odsto očekuje se da povećaju efektivno oporezivanje na 15 odsto. Ako zemlja to ne učini, zemlja u kojoj se nalazi matična kompanija može oporezivati razliku između minimalne stope od 15 odsto i stvarno plaćenog poreza.
Međutim, ako zemlja sedišta kompanije ne koristi to pravo, uključen je mehanizam zaštite kako bi druge zemlje u kojima kompanija posluje mogle da koriste to pravo umesto njih.
U EU se minimalni porez primenjuje putem direktive koju države članice treba da prevedu u nacionalni zakon do kraja 2023. godine, kako bi počeo da se primenjuje 2024. godine.
Počnite sa jednostranim merama
Iako je globalni sporazum proslavljen u Nemačkoj kao ključna pobeda tadašnjeg ministra finansija i današnjeg kancelara Olafa Šolca (SPD/S&D), omogućen je i jednostranim uvođenjem poreza na digitalne usluge od strane zemalja poput Francuske, što je nateralo SAD da sarađuje, napomenuto je u izveštaju.
Uprkos manjkavostima globalnog minimalnog poreza, to bi trebalo da bude lekcija za buduću borbu protiv izbegavanja poreza, rekao je Zukman u Berlinu.
"Iako je ideal međunarodna koordinacija i harmonizacija, put do toga vodi pre svega kroz jednostrane akcije u zemljama gde postoji politička volja da se napravi napredak", rekao je.
U svom izveštaju, odeljenje za istraživanje poreza je preporučilo zatvaranje rupa u globalnom minimalnom korporativnom porezu i povećanje stope na 25 odsto, kao i uvođenje globalnog minimalnog poreza na bogatstvo milijardera, koje često ostaje nedovoljno oporezovano.
(EURACTIV.rs)