Desetine hiljada žena na Islandu su u utorak (24. oktobar) stupile u štrajk kako bi skrenule pažnju na jaz u platama između muškaraca i žena. Protestu se pridružila i premijerka zemlje.
Organizatori se nadaju da će štrajk žena, među kojima ima onih iz najrazličitijih industrija, poput ribarske, prosvetne, medicinske, ali i iz političkog sveta, skrenuti pažnju na jaz u platama između polova u zemlji i široko rasprostranjeno rodno zasnovano i seksualno nasilje.
Događaj je prvi celodnevni štrajk žena još od 1975. godine, kada je 90 odsto žena na Islandu odbilo da radi, čisti ili čuva decu kako bi izrazile nezadovoljstvo zbog diskriminacije na radnom mestu. Island je 1976. godine doneo zakon koji garantuje jednaka prava bez obzira na pol.
Ali organizatori poslednjeg štrajka, od kojih su neki učestvovali u štrajku 1975. godine, kažu da osnovni zahtev da se rad žena vrednuje ostaje neispunjen i 48 godina kasnije.
Uprkos tome što se smatra globalnim liderom po pitanju rodne ravnopravnosti i što 14. godinu zaredom zauzima prvo mesto na Svetskom ekonomskom forumu za 2023. godinu zaredom, u nekim profesijama žene na Islandu i dalje zarađuju 21 odsto manje od muškaraca, a više od 40 odsto žena ima problema sa rodno zasnovanim ili seksualnim nasiljem.
Organizatori štrajka takođe kažu da su poslovi koji se tradicionalno povezuju sa ženama, kao što su čišćenje i nega, i dalje potcenjeni i manje plaćeni.
"O nama se priča, o Islandu se priča, kao da je raj jednakosti. Ali raj jednakosti ne bi trebalo da ima jaz u platama od 21 odsto i da 40 odsto žena tokom svog života doživljava rodno zasnovano ili seksualno nasilje. To nije ono čemu žene širom sveta teže", rekla je Freja Štajngrimsdotir, jedan od organizatora štrajka i direktor komunikacija BSRB-a, islandske federacije javnih radnika.
Štrajku se, inače, pridružila i premijerka zemlje Katrin Jakobsdotir.
Globalna reputacija dobra, a u stvarnosti...
Zbog globalne reputacije koju ima, Island ima odgovornost da se "postara da ispunimo ta očekivanja", rekla je Štajngrimsdotir.
Iako je bilo drugih štrajkova žena od prvog 1975. godine, utorak je prvi celodnevni događaj. Deluje pod sloganom "Ovo nazivate jednakošću?", rezultat je lokalnog pokreta i planira ga oko 40 različitih organizacija.
Žene i nebinarni ljudi širom zemlje pozvali su da u utorak ne rade nikakav plaćeni ili neplaćeni posao, uključujući kućne poslove, "kako bi pokazali važnost svog doprinosa društvu". Ali neki su, kako piše Gardijan, počeli da se pripremaju dan ranije kako bi olakšali život muškarcima tokom njihovog odsustva.
Za razliku od štrajka iz 1975., današnji protest je za žene i nebinarne ljude.
"Radimo to jer se svi borimo protiv istog sistema, svi smo pod uticajem patrijarhata, pa smo smatrali da treba da kombinujemo našu borbu", rekla je Freja.
U štrajku se poziva na uklanjanje jaza u platama među polovima u profesijama u kojima dominiraju žene i na akciju protiv rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, sa većim fokusom na počinioce.
Drifa Snadal, koja je u izvršnom komitetu ženskog štrajka i portparolka Stigamota, centra za savetovanje i obrazovanje za seksualno nasilje, rekla je da je povećani pristup pornografiji među decom doprineo nasilju nad ženama.
Status žena u društvu i njihova novčana vrednost na radnom mestu takođe su povezani sa seksualnim nasiljem, rekla je ona.
Uprkos pokretu #MeToo i raznim drugima koji zahtevaju jednakost na Islandu poslednjih godina, ona je rekla da žene ne mogu da računaju na pravosudni sistem kada su u pitanju seksualno nasilni zločini.
"Strpljenje žena je nestalo", rekla je ona.
(EURACTIV.rs)