EURACTIV INTERVJU: Ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu ključno je za razvoj transporta

Koliki su benefiti intermodalnog terminala, koje mere bi trebalo preduzeti u cilju poboljšanja transporta i logistike, ali i smanjivanja troškova, da li je ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu siguran recept za razvoj privrede… o ovim, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Miroslavom Alempićem, v.d. pomoćnika ministra za drumski transport, putеvе i bеzbеdnost saobraćaja.

Najavljujući otvaranje intermodalnog terminala u Batajnici, govorilo se da će čak osam puta povećati broj kompanija koje će koristiti Beograd i Srbiju kao mesto za svoj kombinovani železničko-drumski transport. Da li su prognoze i danas optimistične, vidimo li već benefite?

Ulaganjem u modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju koridora deset i regionalnih pruga poboljšavamo stanje železničke infrastrukture, propusnu moć i skraćujemo vreme potrebno za obrt teretnih kola. Kad dodamo i izgradnju intermodalnih teminala, tačku spoja železnice i druma, ostavarujemo uslugu u punom kapacitetu.

Broj privatnih operatera u teretnom saobraćaju raste i danas imamo 17 privatnih i jednog državnog operatera "Srbija Krago", uz državne i privatne terminale. S obzirom da se prevoz robe sve češće prevozi u kontejnerima, a očekujući privredni rast naše zemlje, za očekivati je da će se višestruko povećati broj kompanija koji će koristiti Beograd i Srbiju.

Beograd, kao nacionalni i regionalni privredni centar i saobraćajni čvor, privlači značajne intermodalne, kontejnerske tokove. Prognoze su optimistične, a benefiti se ogledaju kroz smanjenje učešća dumskog saobraćaja i prebacivanje na železnički saobraćaj, smanjenje zagađenja vazduha, CO2, manje buke, životne sredine u celini.

Kako racionalizovati sektor transporta i mogu li se smanjiti troškovi u logistici?

Transport je ključan u logistici, jer se tako premešta roba kroz različite faze do korisnika. Transport je pojedinačno najveći element u logističkim troškovima. Često i do 40% svih logističkih troškova čine trasportni troškovi. U ukupnim troškovima transporta dominantne su tri kategorije: troškovi potrošnje energije (40-50%), održavanja (oko 25%) i radne snage (oko 20%).

Delovanjem na ove 3 kategorije troškova možemo značajno racionalizovati transportni sektor i to kroz uvođenje savremenih tehnologija transporta, izgradnjom savremene i brze saobraćajne infrastrukture. Gubici se javljaju i usled lošeg korišćenja transportnih sredstava, zbog neodgovarajućeg planiranja, organizacije i kontrole odvijanja transportnih procesa i angažovanja transportnih sredstava i vidova transporta.

Da bi se izvršila racionalizacija sektora transporta nephodan je savremeni logistički princip optimizacije transporta, gde je potrebno delovati sveobuhvatno i vršiti optimizaciju svih karika transportnog lanca od pošiljaoca do primaoca.

Koje mere se preduzimaju u cilju poboljšanja transporta i logistike?

Saobraćajna infrastruktura se intenzivno gradi, to je glavna mera koja se preduzima u cilju poboljšanja transporta. U poslednje vreme se posebna pažna pridaje razvoju železničke infrastrukture, kao ključnom činiocu za racionalizaciju transporta roba i razvoj intermodalnog transporta.

Važna mera koja je preduzeta je izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici i planiranje izgradnje novih terminala širom Srbije, koja će omogućiti značajno povećanje obima konterjnerskog transporta. Podsticaj izgradnje industrijskih, carinskih zona, transportno-manipulativnih centara, transportnih habova i terminala je mera koja značajno utiče na poboljšanje transporta i smanjenje logističkih troškova, jer se ovim dobijaju centri u kojima se koncentriše robni rad i stvaraju uslovi za "masovne" i linijske transporte.

Pored ovih tehničkih mera, preduzimaju se se one koje treba da ublaže gubitke na području transporta i logistike usled sporih graničnih procedura i barijera kroz međudržavne sporazume kojim se stvaraju uslovi za ubrzan protok roba, povećanje broja dozvola i organizovanje jedinstvenih graničnih prelaza koji će omogućiti značajno ubrzavanje svih graničnih i carinskih procedura.

Koliko su ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu važna za poboljšanje transporta a samim tim i razvoj privrede?

Razvijena infrastruktura važan je preduslov za efikasan rad učesnika u lancu transporta i logistike. Osim drumskog transporta, za koji možemo da kažemo da je dostigao visok stepen svog razvoja, drugi vidovi su i dalje na vrlo niskom nivou razvijenosti, kada je u pitanju prevoz robe, jer se posednjih decenija najmanje u njih ulagalo.

To predstavlja ozbiljan problem za ekonomično obavljanje međunarodnog transporta, kao i realizaciju globalnih lanaca snabdevanja. Ovako stanje transportnog sistema značajno otežava i poskupljuje poslovanje u transportu i logistici.

Ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu je ključno za razvoj transporta, smanjenje logističkih troškova, a samim tim i privrede.

Jedan od najvećih prioriteta Vlade Srbije je ulaganje i izgradnja saobraćajne infrastrukture.
Trenutno se gradi oko 460 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a ove godine je planirano da se ugovori izgradnja za još 324 km.

Paralelno sa izgradnjom linijskih infrastrukturnih objekata, planirana je i izgradnja transportno-logističkih centara i multimodalnih terminala.

Dok drumski transport u SAD trenutno prolazi kroz poteškoće, u Srbiji kažu da “cveta”. Šta kažu podaci dostupni vašem Ministarstvu? Prevoz tereta između pojedinih zemalja izuzet je iz režima dozvola – koje države su “na listi” za ukidanje dozvola, u cilju olakšavanja kretanja ljudi i protoka robe?

Prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju prolazi kroz možda i najteži period od 2007. godine kada je nastupila svetska ekonomska kriza, što u velikoj meri utiče i na srpske prevoznike i njihovo poslovanje u inostranstvu. Većina problema sa kojima se trenutno suočava srpska transportna privreda (cena naftnih derivata, nedostatak vozača, neprihvatljivo čekanje na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom, ...) su van nadležnosti ovog ministarstva, međutim Ministarstvo građevinarstva pokušava da kroz saradnju sa nadležnim ministarstvima i dodatnim merama obezbedi što bolje uslove za srpske prevoznike.

Po pitanju ukidanja administrativnih barijera u vidu međunarodnih dozvola za prevoz tereta, ovo ministarstvo konstantno radi na poboljšanju postojećeg stanja. Iako sa pojedinim državama EU na sastancima Mešovitih komisija koje su održane ove godine (Švedska, Španija, Mađarska, Italija, Nemačka i Finska) nije ostvaren dogovor o liberalizaciji ili proširenju postojeće, zadovoljni smo ostvarenom bilateralnom saradnjom u oblasti međunarodnog drumskog transporta i smatramo da je ostvaren izuzetan uspeh.

Liberalizacija od režima međunarodnih dozvola za prevoz tereta trenutno je na snazi sa Bugarskom, Švajcarskom, Hrvatskom, Slovenijom (potpuna liberalizacija), Češkom, Estonijom (tranzit), Rusijom (tranzitni prevoz), Crnom Gorom, Letonijom, Kazakhstanom, Rumunijom, BiH, Makedonijom, Mađarskom, Slovačkom (bilateralni i tranzitni prevoz) i Slovenijom (potpuna liberalizacija).

Razvoj i implеmеntacija digitalnih i naprеdnih tеhnologija ponos su vašeg Ministarstva i na tome se predano radi. Možete li nam reći nešto više o postupku izdavanja licеncе za pružanjе staničnih usluga?

Dana 27.9.2023. godine, Ministarstvo građevinarstva je zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike i Kancelarijom za informacione tehnologije Srbije izvršilo promociju novih digitalnih usluga iz nadležnosti ovog ministarstva. Tri od pet promovisanih postupaka koji su ovom prilikom digitalizovani, obuhvataju značajan deo oblasti prevoza putnika, deo koji predstavlja svojevrsna vrata za pristup transportnom sistemu svake države, a to su autobuske stanice.

Ovde se radi o procesima koji podrazumevaju:
• Izdavanje licence za pružanje staničnih usluga
• Postupak izmene važeće licence za pružanje staničnih usluga i
• Odjavu licence za pružanje staničnih usluga

Postupak izdavanja licence za pružanje staničnih usluga omogućava privrednim društvima, drugim pravnim licima ili preduzetnicima da obavljaju delatnost pružanja staničnih usluga.
U Srbiji je od 2017. do danas izdato 155 licenci za pružanje staničnih usluga za 68 privrednih subjekata. Trenutno je 96 važećih. Imajući u vidu da se ove licence izdaju sa rokom važenja do 5 godina, očekuje se da će sledeće isteći rok važenja jednom broju izdatih licenci koje će se u postupku koji je predmet ove digitalizacije produžiti sa novim rokom važnosti.
Pored postupka izdavanja ovih licenci, Ministarstvu građevinarstva privredni subjekti podnose zahteve za izmenu ili odjavu.

Zahtev za izmenu najčešće se podnosi usled promene adrese privrednog subjekta, stanice, promene organizacione strukture tako da se očekuje da postupak digitalizacije usluge značajno olakša kako podnosiocima zahteva, tako i nadležnom ministarstvu.
Od 2017. godine, ovom ministarstvu je podneto 16 ovakvih zahteva.

Odjava licence je administrativni postupak koji sprovodi ministarstvo na osnovu zahteva privrednog subjekta koji ne želi više da se bavi delatnošću pružanja staničnih usluga ili je došlo do promene privrednog subjekta koji pruža stanične usluge na autobuskoj stanici.
Od 2017. godine, ovom ministarstvu podneto je 8 ovakvih zahteva.

Neophodno je naglasiti obimnost dokumentacije koja prati ove postupke, ali i prostornu lokaciju, u ovom trenutku 68 privrednih subjekata. Digitalizacijom je omogućeno da nakon prikupljanja dokumentacije nije potrebno dolaziti lično na pisarnice, čime se postupak pojednostavljuje i pravi uštedu.

(EURACTIV.rs)