Predsednik Federalnih rezervi rekao je da je inflacija i dalje previsoka. U svom govoru govorio je o tome zna li se gde će se inflacija smiriti u narednim kvartalima i kako se boriti sa visokim kamatama
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel je priznao nedavne znake hlađenja inflacije, ali je u četvrtak rekao da će centralna banka biti odlučna u svojoj posvećenosti svom mandatu od 2 odsto.
U dugo očekivanom govoru održanom Ekonomskom klubu Njujorka, Pauel je izbegao obavezu da se posveti određenoj politici, ali nije dao naznake da naginje ka povećanju kamatnih stopa.
Kako je objasnio, trgovci na tržištu izbrisali su svaku mogućnost povećanja stope u novembru i smanjili šanse za potez čak i u decembru. On je priznao napredak koji je postignut ka spuštanju inflacije na nivo kojim se može upravljati, ali je naglasio budnost u ostvarivanju ciljeva centralne banke.
"Inflacija je i dalje previsoka, a nekoliko meseci dobrih podataka samo je početak onoga što će biti potrebno da se izgradi poverenje da se inflacija održivo kreće prema našem cilju. Još ne možemo znati koliko dugo će ova niža očitanja trajati ili gde će se inflacija smiriti u narednim kvartalima", rekao je Pauel u pripremljenim komentarima i dodao da, iako će "put verovatno biti neravan i potrajati", ostaju ujedinjeni u posvećenosti održivom smanjenju inflacije na 2 odsto.
Govor dolazi sa pitanjima o tome kuda će Fed krenuti odavde nakon niza povećanja kamatnih stopa u cilju hlađenja inflacije. Akcije su porasle nakon što je Pauel govorio i desetogodišnji prinos na trezor povukao svoje maksimume za sednicu.
Predsednik Fed-a je primetio napredak ostvaren ka Fedovim dvostrukim ciljevima. Poslednjih dana podaci su pokazali da, iako inflacija ostaje znatno iznad ciljne stope, tempo mesečnog rasta je usporen, a godišnja stopa je usporila na 3,7 odsto sa više od 9 odsto u junu 2022.
"Pristigli podaci tokom poslednjih meseci pokazuju kontinuirani napredak ka oba naša cilja sa dvostrukim mandatom, maksimalno zapošljavanje i stabilne cene", rekao je on.
Pauel je primetio da će tržište rada i ekonomski rast možda morati da se uspore da bi se na kraju postigao cilj Fed-a. Ipak, kaže da podaci sugerišu da će održiv povratak na cilj inflacije od 2 odsto verovatno zahtevati period rasta ispod trenda i dodatno ublažavanje uslova na tržištu rada.
FED pokušao da izjednači neravnotežu na tržištu
Zvaničnici Fed-a su delimično koristili povećanje kamatnih stopa kako bi pokušali da izjednače neravnotežu ponude i potražnje na tržištu rada. Fed je povećao stope 11 puta od marta 2022. za ukupno 5,25 procentnih poena. Dolazeći sa skoro nulte stope za stopu federalnih fondova, to je podiglo referentnu stopu na najviši nivo u poslednje 22 godine.
Predsednik FED-a je rekao da smo danas "veoma daleko od efektivne donje granice, a privreda to dobro podnosi, rekao je Pauel. Komentari dolaze istog dana kada su početna potraživanja za nezaposlene dostigla najniži nedeljni nivo od početka 2023. godine, što ukazuje da je tržište rada i dalje zategnuto i da bi moglo da izvrši pritisak na povećanje inflacije.
Snažno otvaranje novih radnih mesta u septembru i spor tempo otpuštanja mogli bi da ugroze napredak u pogledu inflacije.
"Dodatni dokazi o stalnom rastu iznad trenda, ili da zategnutost na tržištu rada više ne popušta, mogli bi da dovedu u opasnost dalji napredak u pogledu inflacije i da opravdaju dalje pooštravanje monetarne politike", rekao je on.
Poslednjih dana, drugi zvaničnici Fed-a su rekli da misle da Fed može biti strpljiv odavde. Čak i neki članovi koji se zalažu za strožu monetarnu politiku rekli su da misle da Fed može zaustaviti povećanje kamatnih stopa barem za sada dok posmatraju zaostali uticaj koji se očekuje da će povećanje stopa imati na ekonomiju.
Tržišta uglavnom očekuju da će Fed odložiti dodatna povećanja kamatnih stopa, iako ostaju pitanja kada bi zvaničnici mogli da počnu da smanjuju stope. Pauel nije bio posvećen budućnosti politike.
S obzirom na neizvesnost i rizike i koliko smo daleko stigli, Komitet postupa pažljivo. Donosićemo odluke o obimu dodatnog učvršćivanja politike i koliko dugo će politika ostati restriktivna na osnovu ukupnosti pristiglih podataka, evolutivnih izgleda i ravnoteže rizika“, rekao je on.
(EURACTIV.rs)