U protekle tri decenije, Kina je bila u usponu koji je doveo do skoro neprekidne ekspanzije kapaciteta zemlje u proizvodnji, potrošnji i sposobnosti da projektuje moć širom svetske ekonomije. Trenutno je situacija znatno drugačija.
Komunistička partija Kine je neumorno težila ekonomskom razvoju iznad svega ostalog, čak i kada je jednoumlje nateralo stranku da napravi iscrpljujuće političke greške —ogroman balon na tržištu nekretnina, gomila dugova i preterano oslanjanje na investicije. Nije bilo vremena za zaustavljanje radi ispravki dok je Kina mislila samo na novac.
Ova era ekspanzije nije bila samo blagodat za Peking, već je takođe pomogla da podstakne globalnu potražnju. Zemlje su se oslanjale na kinesku glad za brzom modernizacijom zbog industrijske gladi koja bi mogla da ubrza razvoj tih zemalja. Čak su i američke kompanije videle Kinu kao sledeće veliko globalno tržište - i u skladu s tim su se kladile.
Izgubili su te opklade, piše Business Insider.
Predsednik Si Đinping premestio je razlog postojanja Komunističke partije Kine na nacionalnu bezbednost umesto ekonomije. Sticanje bogatstva više nije veliki projekat Kine; projekat je sada sticanje moći. Kao rezultat toga, promenili su se i prioriteti i ponašanje vlade. U prošlosti, kad god se činilo da je recesija na pomolu, KPK je pritekla u pomoć. Ovog puta ne dolazi nikakav veliki stimulans. Niti će se vratiti eksplozivni rast koji su stručnjaci nekada očekivali od Kine. Odnos Pekinga sa spoljnim svetom više nije vođen principima ekonomske racionalnosti, već njegovom čežnjom za političkom moći.
"Ovde se više ne radi o ekonomiji, već o naprednoj tehnologiji i oružju", rekao mi je Li Miler, osnivač kineskog ekonomskog geodeta China Beige Book.
Potrošeni ekonomski sistem
Kineska ekonomija se savijala pod teretom svojih strukturnih problema već skoro deceniju, ali od kraja Sijeve politike zatvaranja zbog koronavirusa, postalo je jasno da je njen model rasta zaista pokvaren. Dosadašnja priča Pekinga je bila tvrdnja da će, kao i druge ekonomije koje se popravljaju od pandemije, Kina vremenom nastaviti svoj normalan obrazac rasta. Umesto toga, izgleda da ekonomija zaostaje.
Počnimo sa tržištem nekretnina u zemlji. Ne samo da je to najveći izvor bogatstva za kineska domaćinstva, već su i nekretnine mehanizam preko kojeg se finansiraju lokalne samouprave. Umesto poreza na imovinu, opštine prodaju velike delove zemlje investitorima, a zatim prihod koriste za osnovne socijalne usluge kao što su popravljanje puteva i isplata penzija. Gradovi poput Šangaja i Pekinga dobijaju veliku pažnju, ali oni čine samo delić tržišta nekretnina. Imovinske firme su najviše gradile u gradovima trećeg reda u kojima ljudi nisu tako bogati. Ovde ćete naći zloglasne kineske gradove duhova.
Već godinama je jasno da je kinesko tržište nekretnina u problemima. Kina ima 1,4 milijarde stanovnika, ali je izgradila stambene objekte za 3 milijarde stanovnika, prema procenama stručnjaka. Mnogi od mega projekata postali su prazni spomenici neutaživoj želji Pekinga za rastom. U Šenjangu su farmeri preuzeli prazne vile i njihova dvorišta za ispašu stoke.
Zabrinut da će sektor eksplodirati, Peking je u više navrata pokušao da ograniči kredit koji je podsticao balon. Ali pošto su nekretnine igrale tako vitalnu ulogu kao mehanizam državnog finansiranja, Kina je morala da nastavi da gradi, uprkos ovim problemima. Vlasti nisu htele da promene način na koji se lokalne samouprave finansiraju ili da dozvole da se finansije kineskih domaćinstava raspadnu, tako da nisu mogle da dozvole pad cena. Ta kreditna zavisnost ostaje.
Ali ovaj sistem, podržan spekulacijama i lakom zaradom, počinje da se ruši. Countri Garden, najveći kineski investitor za nekretnine, na ivici je propasti. U znak da se Peking umorio od ove igre, vlasti su uhapsile Su Jiaiina, predsednika Evergrandea, još jednog giganta u oblasti nekretnina koji je u problemu. Pokrajine kojima treba novca prinuđene su da traže pomoć — što savezna vlada ne želi da da — i da prodaju imovinu za koju lokalne vlade tvrde da je nelikvidna. Ogroman, neproziran bankarski sektor u zemlji, koji je služio kao okosnica buma nekretnina, takođe je pod pritiskom. Najmanje jedan menadžer novca od 87 milijardi dolara, Zhongrong Trust, ovog leta je preskočio isplate investitorima, što je izazvalo proteste.
"Nismo bili u situaciji da se toliko ne ispunjavaju obaveze i potrošači se pitaju da li treba da plate unapred za stan", rekla je Čarlene Ču, generalni direktor i viši analitičar u Autonomous Research-u. "Pre nego što su pomislili, 'Cene rastu tako brzo, moram ući', sada cene padaju i hitnost za kupovinom je nestala, pa čekaju."
Zvanični podaci pokazuju relativno skroman pad cena do sada, ali kao i mnogi zvanični ekonomski podaci koji ovih dana dolaze iz Pekinga, teško je te brojke shvatiti ozbiljno. Privatni podaci pokazuju pad cena za 15 odsto u metropolama kao što su Šenžen i Šangaj. U gradovima drugog i trećeg reda cene su pale za čak 50 odsto, navodi Blumberg.
"Osamdeset odsto ukupne prodaje po oblastima je u gradovima trećeg i nižeg nivoa", kaže Ču, dodajući da se mnoga od ovih mesta suočavaju sa dugoročnim strukturalnim problemima. "Ako se njihovo tržište ne vrati, neće se vratiti ni celo”.
Sektor nekretnina je najvidljiviji znak kineske zvezde koja bledi, ali i drugi ključni delovi ekonomije pokazuju pritisak. Dok se ostatak sveta bori sa inflacijom, Kina je i dalje u deflatornom režimu. CPI u avgustu je dostigao 0,1 odsto, što je više od minus 0,3 odsto prethodnog meseca, pokazujući opšti nedostatak domaće tražnje. Izvoz — koji čini 40 odsto rasta BDP-a zemlje — u julu je dostigao najniži nivo u poslednje tri godine, tako što je pao za 14 odsto u odnosu na isto vreme godinu dana ranije. Avgustovske brojke o izvozu su pokazale izvesno poboljšanje, ali su i dalje u padu za 8,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Sveukupno, Autonomous očekuje da će kineski izvoz usporiti za osam odsto u odnosu na prošlu godinu. Ču — koga su nazivali zvezdom kineske analize duga — rekao je da ova slabost nije samo rezultat cikličnog pada; to je deo trajnijeg pomeranja lanaca snabdevanja izazvanog trgovinskim tenzijama sa Evropom i SAD. To su moćne sile koje nije lako preokrenuti. Kada multinacionalne korporacije više ne vide Kinu kao izvor stabilnog rasta, mogle bi da počnu da menjaju svoje planove za investiranje. U isto vreme, domaća zabrinutost zbog smanjenja zaposlenosti može promeniti osnovno ponašanje potrošača koje je pokretalo uspon Kine. Ovo može stvoriti začarani ciklus koji se samopojačava i koji smanjuje ulaganja i nisku potrošnju.
Vlasti igraju igru "udari krticu", pokušavajući da obuzdaju bilo kakve šokove po finansijski sistem jer se plaše društvene nestabilnosti.
Ču je započeo godinu sa jednim od najslabijih izgleda rasta za Kinu na Volstritu, a druga polovina izgleda lošije. Autonomousov vlasnički indeks rasta za Kinu, Real Autonomous Economic Activity Composite, predviđa da će ekonomija zemlje rasti za 3,8 odsto tokom cele 2023. godine, što je manje u odnosu na prvobitnu projekciju od 4,2 odsto u januaru — i gore nego što je Autonomous predvideo tokom kovid-izolacije. Peking predviđa rast od pet odsto — a s obzirom na to koliko čvrsto KPK voli da upravlja očekivanjima, zvaničnici će se najverovatnije držati tog broja uprkos svemu. To je daleko od dvocifrene politike rasta koju su nekada tražili i signala kineskom narodu da Peking neće usmeravati svoje banke da daju kredite kako bi se ekonomija ponovo pokrenula brže.
Viktor Ši, vanredni profesor i direktor Kineskog centra 21. veka na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, rekao je da kada ga ljudi pitaju da li će u Kini doći do finansijske krize, on im kaže da je Kina "stalno u finansijskoj krizi". Kao da se vlasti igraju igre "udari krticom", pokušavajući da obuzdaju bilo kakve šokove po finansijski sistem jer se plaše društvene nestabilnosti. To znači da ne može biti korekcije, ali ako nema korekcije, nema ni razduživanja, a ako nema razduživanja, krtice će se samo množiti.
Zombiji u Kini
Ekonomija je dovela Peking u problem. Komunistička partija Kine ima previše toga da uradi, a nema dovoljno novca ili vremena da to uradi. Omogućavanje korekcije tržišta nekretnina, spašavanje lokalnih samouprava, stvaranje novog mehanizma finansiranja za njih, razvoj mreže socijalne sigurnosti za ljude kroz svu ovu nestabilnost — sve to košta. Kreatori politike strahuju šta bi ovaj poremećaj mogao da učini njihovoj poziciji. Pad cena nekretnina i smanjenje izvoza opteretili bi bogatstvo kineskog naroda, a vlada je zabrinuta da bi značajna korekcija izazvala nemire.
"Svaki put kada dođe do ozbiljnog pada cena nekretnina, Peking to smatra rizikom za društvenu stabilnost", rekao je Ču.
Osim toga, Peking će možda morati da sačuva svoju vatrenu moć za druge probleme koji se pojavljuju. Dugoročno, KPK mora da brine o kineskoj demografiji. Zahvaljujući vladinim mandatima kao što je politika jednog deteta, stanovništvo zemlje ubrzano stari — i čak je počelo da opada 2022. Radna snaga će uskoro početi da se smanjuje: trenutno na svakog penzionera u Kini dolaze tri radno sposobna odrasla lica, prema prema podacima koje je prikupio Capital Research, a do 2050. taj odnos će dostići jedan prema jedan. Bez procvata cena nekretnina ili kontinuiranog rasta, sve veći broj penzionera će staviti težak teret na trošnu kinesku mrežu socijalne zaštite. BDP po glavi stanovnika trenutno iznosi oko 12.800 dolara. Kada je Japan 1991. počeo da se bori sa sličnom dinamikom – starenjem stanovništva, ogromnim dugom i usporavanjem rasta – njegov BDP po glavi stanovnika bio je više nego trostruko veći od tog iznosa, na 41.266 dolara u današnjim dolarima. Kina će ostariti pre nego što se obogati, postavljajući zadatak rasta ekonomije na sve manje ljudi kako vreme odmiče.
Ukoliko se ne preduzmu dramatične akcije, budućnost kineske ekonomije sve manje liči na mladi dinamo, a sve više na staru, sporu mrlju. Prošle nedelje, Bloomberg je izvestio da kreatori politike razmatraju skromne stimulacije od 137 milijardi dolara — sasvim dovoljno da ispune svoj ionako relativno nizak godišnji cilj rasta.
"Postoje zdravi delovi ekonomije, samo sa zombi delovima treba da se pozabavimo", rekao je Ši. "Ne izgleda da to sada rade, ali će to biti sve veća i veća kočnica rasta. Mislim da će spori rast izazvati tako ozbiljan problem zapošljavanja i bekstva kapitala, da bi moglo doći do političke nestabilnosti."
Ali opet, to je moglo, a ne hoće. I pošto mu je sada prioritet moć — gde su dobici mnogo idiosinkratičniji — to je rizik koji je Peking pokazao da je spreman da preuzme.
Nova, opasnija era
Ideja da kineski kreatori politike povezuju političku stabilnost i ekonomski rast je dogma na Zapadu, ali ono čemu smo sada svedoci sugeriše da to nije slučaj — barem ne u praksi. Peking nije potrošio novac na — niti je razgovarao o prikupljanju novca za — socijalne programe za svoje starije stanovništvo, niti je pokušao da se pozabavi troškovima života mladih porodica. Da je ekonomska modernizacija bila najvažnija stvar, ovo bi bilo jedno od pitanja pre mnogo godina. Ali nisu. Kreatori politike ne žele imploziju, ali više se ne zalažu ni za razvoj velikom brzinom.
"Svu politiku sada određuje sam Si Đinping, a njegovi prioriteti su trošenje novca na uključivanje u tehnološku i trku za nacionalnu bezbednost sa SAD", objasnio je Ši.
Nekada su infrastruktura i imovina bili veliki korisnici blagodati Pekinga, sada je to vojska. Američka vlada procenjuje godišnji budžet Kine za odbranu na oko 700 milijardi dolara, što je mnogo više od procena nezavisnih nevladinih organizacija od oko 290 milijardi dolara i za malo manje od onoga što SAD godišnje troše na odbranu, 800 milijardi dolara.
"Ako govorimo o ekonomskim odnosima između SAD i Kine, jednostavno se ne dešava toliko", rekao je Miler iz časopisa China Beige Book, prenosi Business Insider.
"Brinemo se ne da će kineski potrošači učiniti još manje. Već je to što su svi globalni lanci snabdevanja pomešani u industrijama poput farmaceutske i zelene tehnologije. Ako stvari postanu previše napete, potencijalni lanac snabdevanja će se namotati i staviti u problem biznise u SAD".
Miler mi je rekao da multinacionalne korporacije ne samo da nisu sigurne kuda dalje, već im nedostaje i potpuna transparentnost u pogledu toga gde Kina utiče na neke lance snabdevanja. "Ne radi se samo o tome da imamo problem", rekao je, "već u tome što čak i ne znamo koliki je problem".
Kina neće biti bogata, ali može ostati moćna
Kina nikada nije bila veliki potrošač američkog uvoza, ali će određeni sektori biti povređeni kada se trgovinski odnosi dve zemlje resetuju. Posrnula kineska ekonomija će potisnuti potražnju za robama poput uljarica i žitarica, što će posebno pogoditi američke poljoprivrednike. Takođe će pojesti korporativni profit kompanijama kao što su Nike i Starbucks koje su se kladile na kineske potrošače. Američka ograničenja na izvoz tehnologije — stvorena da se suprotstave novim problemima nacionalne bezbednosti — ugrožavaju prihod od više od 50 milijardi dolara koji američki proizvođači čipova ostvaruju prodajom Kini.
Business Insider u zaključku ovog teksta navodi da je vreme da zamislimo budućnost u kojoj Kina neće postati bogata, ali može ostati moćna — izgraditi svoju vojsku i nastaviti da razvija svoje domaće tehnološke sposobnosti. Istorija je pokazala da ekonomska deprivacija ne mora da ometa kineska tehnološka dostignuća. Tokom dubokih čistki, KPK je još uvek bila u stanju da razvije atomsku bombu, hidrogensku bombu i sopstvene interkontinentalne balističke rakete. Si je upozorio Kinu da se pripremi za "velike borbe" na putu ka slavi. Sada kada je kineski ekonomski superciklus završen, to bi mogao biti ciklus kojem ćemo biti svedoci. Biće to bolno prilagođavanje.
(EURACTIV.rs)