Nakon vrhunca od 16,2 odsto pre samo šest meseci, inflacija je po najnovijim podacima 10,2 odsto. Pitamo profesora ekonomije u penziji Ljubodraga Savića da li se ovo oseća na terenu i kakva su njegova predviđanja.
Pola godine nakon vrhunca koji Srbija dugo nije zabeležila kada je u pitanju inflacija, čini se dolazimo do željenih rezulatata. Kako je guvernerka Narodne banke Srbije najavila, inflacija će do kraja godine biti jednocifrena, odnosno iznosiće oko osam odsto. Sada je, ipak, dvocifrena, tačnije iznosi 10,2 odsto.
Za ovu inflaciju, profesor ekonomije Ljubodrag Savić kaže da je, uprkos silaznoj tendenciji, i dalje visoka. Međutim, postavlja se pitanje da li je ova inflacija od deset odsto ona koju mi osećamo. Kako kaže Savić za EURACTIV, to nije ta inflacija, jer građani Srbije najviše troše na hranu, pa najviše i osećaju inflaciju koja se beleži na hrani, koja iznosi 14,7 odsto, a od hrane najviše je poskupelo povrće, i to 26,7 procenata.
"Za nas je kao građane najvažnija stopa inflacija koja se odnosi na ono na šta trošimo najveći deo novca, a to je hrana. Tu je situacija značajno drugačija. Zvanična stopa inflacija na hranu je znatno visoka, što znači da je veći udar na budžet građana. To nam govori da moramo da budemo jako oprezni sa stopom, pri čemu ne mislim da neko laže građane, nego prosto metodološki, to su uglavnom procene. Drugo, najrelevantnija je ta inflacija koja se odnosi na hranu. Da ne govorimo da su pojedine namirnice skuplje nego kad je bila inflacija i viša", govori Savić za EURACTIV.
Ipak, prema njegovim rečima, beleži se jedna silazna tendencija, uprkos tome što je inflacija visoka.
"To je ipak jedna silazna tendencija imajući u vidu da je pre nekoliko meseci inflacija bila znatno viša od ove. Pri tome, treba dodati da je i ova inflacija visoka, odnosno ne baš zabrinjavajuća, ali inflacija koja ima preteći karakter jer je na dve noge. Kad bude došla na jednu cifru, onda možemo govoriti o slabljenju inflacije".
Savić upozorava da treba praviti razliku između prosečne stope inflacije i toga kako se ona prati i realne inflacije koja je u Srbiji. Među njegovim kolegama je, ističe, skoro nepodeljeno mišljenje da je statistička stopa inflacija nešto niža od onoga što je realna inflacija.
"To je rezultat brojnih metodoloških problema koji postoje. Ali važnije od toga je dekomponovati stopu inflacije i posmatrati je kroz posebne kategorije", ističe uz objašnjenje da je za građane najvažnija ona inflacija koja se odnosi na hranu.
Procene na klimavim nogama
Naš sagovornik dotakao se i procena koje je za Srbiju dao MMF, Svetska banka ali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković o inflaciji u Srbiji, koja po prognozama, od kraja godine treba da bude oko osam odsto, a do kraja sledeće od tri do četiri odsto.
"Ja moram da priznam da su procene najčešće na klimavim nogama. Podsetićemo da je guvernerka, krajnje dobronamerno, za treći kvartal procenjivala da će inflacija biti jednocifrena, a ona ne da nije bila jednocifrena, nego daleko od toga. Sada možemo govoriti da će inflacija biti niža, da li onoliko koliko guvernerka kaže ne verujem, ali da će biti niža, na osnovu sadašnjih tendecija, hoće".
Zašto nije optimista po pitanju smanjenja inflacije?
Posebno je pitanje koliko će biti, smatra Savić i dodaje da ni sam nije optimista iz nekoliko razloga.
"Prvo inflacija u svetu se ne smanjuje, a to je posledica svega u svetu što se dešava. Mi smo po sistemu koncentričnih krugova, svetu se dešava, desiće se i nama. Ratovi se intenziviraju, desiće se možda i neki trgovinski ratovi, ratovi valuta..".
Drugo razlog što nije optimista vezan je za izbore koji dolaze.
"Izbori dolaze, a trošenje novca u vidu pomoći građanima traje. Ne mislim da je to loše, u ovom trenutku nam je svaka pomoć dobrodošla, ali s druge strane, imamo podizanje referentne kamatne stope, sa simbolične stope od ispod jedan odsto, došli smo do 6,5. To utiče na smanjenje tražnje za kreditima, a to dalje znači da je kupovna moć niža, neće ljudi toliko kupovati stanove. Takođe, neće biti tražnje ni za drugim proizvodima, i to je teorijski tako. A praktično, država veliki novac upumpava kroz razne vidove pomoći, a to je suprotno od ovoga jer povećava ukupnu tražnju, što nije loše za građane, ali je loše za inflaciju. To je suprotna mera: prema prvoj se podiže referentna kamatna stopa, podiže se cena novca, da bi se smanjila tražnja,a samim tim i inflacija, a sad ova mera sa brojnim pomoćima, mi povećavamo kupovnu moć građana", objašanja Savić za naš portal i ističe da mu ni samom nije jasno koji je cilj države sa ovakvim merama.
Treći i poslednji razlog zbog kog nije optimista odosi se na povećavanje cena od strane države.
"Treća važna stvar zašto nisam optimista: država povećava cenu svojih proizvoda, na primer akcize. To je jedna diskutabilna i protivrečna politika. Ja razumem podršku građana, ali kad govorimo o inflaciji i da li će doći do smirivanja, sve te stvari su suprotne od onoga što se očekuje, a to je smanjenje inflacije", zaključuje naš sagovornik.
(EURACTIV.rs)