Ekonomija

ZA LAŽNE POPUSTE SLEDE PRAVE KAZNE: Jedna evropska zemlja uvodi kontrolu cena u marketima kako bi smanjila inflaciju

Veliki lanci supermarketa će morati da obaveste vlasti o cenama koje naplaćuju njihovi dobavljači, što se posebno odnosi na voće i povrće.

Izvor: EPA/MAJA HITIJ

Vlasti u Grčkoj najavile su oštru borbu i kontrolu cena proizvoda u velikim marketima, koji će morati da daju na jasan uvid cenovnike svojih dobavljača za osnovne namirnice

"Nećemo se kriti iza statistike. Niko ne može da bude srećan kada postoje porodice koje sebi teško mogu da priušte osnovne stvari - izjavio je grčki ministar za razvoj Kostas Skrekas", prenosi Rojters.

Skrekas je rekao da će veliki lanci supermarketa morati da obaveste vlasti o cenama koje naplaćuju njihovi dobavljači, što se posebno odnosi na voće i povrće.

"Naš cilj su trajni i vidljivi padovi cena i podsticanje konkurencije", istakao je Skrekas i dodao da će supermarketi koji nude lažne popuste morati da plate drakonske kazne.

Inflacija u Grčkoj koja je dostigla rekordne nivoe tokom pandemije se primirila, a u avgustu je ona iznosila 3,5 odsto.

Uprkos tome, cene hrane su u avgustu porasle za 10,8 odsto međugodišnje, a mnoge porodice imaju probleme sa osnovnom nabavkom.

Grčka vlada je počev od februara ponudila mesečnu naknadu za osobe sa niskim primanjima da bi im pomogla oko osnovnih troškova.

Kakva je situacija u Srbiji?

Potrošači u Srbiji se često žale na visoke cene, posebno u poslednjih godinu dana, što bi moglo da ima veze sa visokim maržama u trgovinama, odnosno onim koliko se trgovci "ugrade" na nabavnu ili proizvođačku cenu.

Dok se deo marketa pravda inflacijom, deo je ubeđen da su visoke marže glavni krivci.

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković predložila je da trgovci treba da smanje marže, jer kako je ocenila, visoke marže otežavaju vraćanje inflacije, a samim tim i cena, u normalu.

Iz Prviredne komore Srbije, u ranijoj izjavi za Euractiv, rekli su da se u poslednjih 10 godina povećala konkurencija na tržištu samim tim i broj maloprodajnih objekata, ali i broj zaposlenih.

U Srbiji nema značajnijih odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama u trgovinskim lancima na malo, objasnila je Tijana Maljković, sekretar Udruženja za trgovinu iz Privredne Komore Srbije.

"Grupacija trgovaca prehrambenom robom na veliko i malo Privredne Komore Srbije okuplja sve velike trgovinske lance ali i one manje, i kroz konstantnu saradnju i komunikaciju, ova oblast sa razvijenom konkurencijom zajedničkim snagama funkcioniše i razmenjuje podatke tokom cele godine. Konkurencija garantuje obaranje cena u tržišno prihvatljivim uslovima, i poželjna je u svim segmentima poslovanja", rekla je i dodala da je maloprodaja prehrambenih proizvoda privredna grana sa najnižom profitnom stopom, u lancu snabdevanja, u poređenju sa primarnim proizvođačima kao i prerađivačima gde su profitne stope primetno veće.

"Ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda, tj visoke cene inputa u proizvodnji i niske ekonomija obima".

(EURACTIV.rs)