Evropska komisija je iznela predlog za smanjenje troškova poreskih obaveza za velike kompanije koje posluju u više zemalja članica uz pomoć zajedničkog skupa pravila za izračunavanje njihove poreske osnovice.
Predložena direktiva o porezima, nazvana "Poslovanje u Evropi: Okvir za oporezivanje dohotka" (BEFIT), odnosila bi se na multinacionalne kompanije koje posluju u više od jedne zemlje EU i sa ukupnim godišnjim prometom od 750 miliona evra ili više, pružajući jedinstven skup pravila za obračunavanje njihove poreske osnovice.
"Cilj je da se velikim i malim preduzećima olakša poslovanje u EU, smanjujući troškove poštovanja poreskih obaveza i oslobađajući im resurse za investiranje i otvaranje radnih mesta", rekao je komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.
Predlog je u skladu sa direktivom da se osigura minimalna efektivna poreska stopa za multinacionalne kompanije – poznata kao Direktiva o drugom stubu – koja je dogovorena u decembru 2022.
"Danas preduzimamo još jedan ključni korak ka jednostavnijim, jasnijim i isplativijim poreskim sistemima u EU", rekao je Đentiloni.
Prema navodima Komisije, pravila bi uticala na oko 4.000 kompanija iz EU i smanjila njihove poreske troškove između 32 i 65 odsto.
Bez značajnije promene
Međutim, jedan zvaničnik EU rekao je novinarima da će predložena pravila samo pojednostaviti procedure i za preduzeća i za poreske organe, bez značajnije promene raspodele poreskih prihoda među državama članicama.
Poreske stope će se i dalje određivati na nacionalnom nivou, dok će podružnice velikih korporacija moći da obračunavaju svoju poresku osnovicu u skladu sa zajedničkim skupom pravila i svako će plaćati deo poreske osnovice izračunate na osnovu prosečnog učešća u prethodne tri fiskalne godine.
Objedinjavanje poreske osnovice bi takođe omogućilo smanjenje prekograničnih gubitaka, što bi, prema mišljenju Komisije, trebalo da učini poreski račun predvidljivijim za korporacije.
Štaviše, direktiva bi uvela takozvane BEFIT timove koji se sastoje od predstavnika nacionalnih poreskih vlasti, koji bi trebalo da pomognu u koordinaciji između poreskih organa koji se retko usaglašavaju o tome kako da grupišu dobit između zemalja članica EU.
Manja preduzeća isključena iz obima predloga mogla bi dobrovoljno da se pridržavaju pravila.
Usklađivanje transfernih cena
Komisija takođe želi da uskladi pravila o transfernim cenama, praksi koju sprovode multinacionalne kompanije za prenos dobara i usluga između svojih filijala osnovanih u različitim državama članicama.
Pošto se cene određuju unutar kompanije, one ne odražavaju uvek tržišnu cenu i mogu dozvoliti multinacionalnim kompanijama da prebace svoj profit kako bi smanjile svoje poresko opterećenje.
Prema mišljenju Komisije, zajednički skup pravila o transfernim cenama ograničiće lažnu upotrebu transfernih cena, a istovremeno će povećati poresku sigurnost i smanjiti prekogranične sporove.
Sledeći koraci
Prema predlogu, nova pravila BEFIT-a primenjivala bi se od 1. jula 2028. godine, dok bi se pravila o transfernim cenama primenjivala od 1. januara 2026. godine.
Zemlje EU će morati jednoglasno da se dogovore o novim pravilima pre nego što oni stupe na snagu, dok će parlament moći da iznese samo svoje mišljenje.
Međutim, još nije jasno da li će predlog dobiti jednoglasno odobrenje država članica, pošto su slični predlozi u prošlosti, kao što je Zajednička konsolidovana osnova poreza na dobit preduzeća (CCCTB) iz 2011. godine, propali.
Ipak, komesar Đentiloni je rekao da je "optimista" po pitanju novog predloga.
"Optimista sam da ovaj predlog ima mnogo veće šanse za uspeh, jer smo u međuvremenu postigli dogovor o prvom i drugom stubu", rekao je on, dodajući da "pristup koji smo zauzeli u mnogo čemu odražava pristup međunarodnog sporazuma" i stoga bi mogli postići veći konsenzus.
Reakcije
Poslovno udruženje BusinessEurope je oprezno pozdravilo BEFIT i direktive o transfernim cenama, ali je njen generalni direktor Markus J. Beirer upozorio u izjavi da "novi okvir treba da ostane prilagodljiv tekućim promenama u međunarodnom sistemu poreza na dobit".
Zagovornici poreske pravde su manje srećni.
"Ova davno zakasnela reforma ne uspeva da natera velike multinacionalne kompanije u Evropi da konačno plate pravičan deo poreza. To im daje besplatnu propusnicu da nastave da rezervišu poreze tamo gde imaju samo prazne kancelarije i da odvode svoj profit u poreske rajeve EU", rekla je Kjara Putaturo iz Oksfam EU.
Prema rečima zelenog poslanika u Evropskom parlamentu Ernesta Urtasuna, "najveća zabrinutost je nedostatak ambicije da se profit pošteno raspodeli unutar EU putem formule, što još jednom tera Komisiju da bude oprezna zbog pravila jednoglasnosti u oporezivanju".
"Poreski rajevi EU, u predloženim pravilima, nastaviće da profitiraju od nepravednog sistema", dodao je on.
(EURACTIV.rs)