Brojne zapadne banke povukle su se iz Rusije nakon početka agresije u Ukrajini. Umesto njih na tržištu se sada šire banke iz Kine, koje su znatno pojačale svoj angažman u Rusiji.
Paralelno s povlačenjem zapadnih banaka iz Rusije zbog napada te zemlje na susednu Ukrajinu, kineske banke pojačale su svoj angažman i umnogome povećale količinu novca koji plasiraju u Rusiji. Prema procenama Kijevske visoke ekonomske škole za britanski list "Fajnenšel tajms", kineski krediti u ruskom bankarskom sektoru su se do kraja marta ove godine učetvorostručili, piše nemački list Dojče Vele.
Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC), Banka Kine, Kineska građevinska banka i Poljoprivredna banka Kine svoj zajednički angažman u Rusiji su u 14 meseci od početka agresije na Ukrajinu povećali za 2,2 milijardi američkih dolara – na ukupno 9,7 milijardi dolara, kako se može pročitati iz podataka Ruske centralne banke. Samo na ICBC i Banku Kine, sudeći po tim podacima, otpada oko 8,8 milijardi dolara.
"Sankcije pokazuju efekte"
Kineski kreditori preuzeli su pozicije koje su ranije imale zapadne banke, a koje zbog međunarodnih sankcija i pritiska na Rusiju od strane zemalja iz kojih dolaze više finansijski ne "servisiraju".
"Krediti kineskih banaka odobreni ruskim bankama i kreditnim institutima, kod kojih juan većim delom zauzima mesto koje su imali dolara i evro, pokazuju da sankcije imaju efekta", tvrdi Andrij Onoprijenko, zamenik direktora na Kijevske visoke ekonomske škole, koji je i prikupio sve podatke.
Neke evropske banke su doduše i dalje aktivne na ruskom tržištu, ali trenutno se, kako sami tvrde, razmatra mogućnost kompletnog povlačenja iz Rusije.
Kineska borba protiv dominacije dolara
Aktivnosti četiri banke koje su među najvećima u Kini mogu se smatrati delom pokušaja Pekinga da juan etablira kao globalnu valutu, odnosno kao alternativu dolaru, piše "Fajnenšel tajms". Udeo juana u globalnom platnom prometu trenutno iznosi samo 2,5 odsto. Poređenja radi, prema navodima SWIFT-a (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication), udeo dolara iznosi 39,4 odsto, a evra 35,8 odsto.
Poslovanje u Rusiji, ali u kineskoj valuti, očigledno je deo plana u okviru kojeg se želi da ograniči dominacija zapadnih valuta. Trgovina između Rusije i Kine je, kako piše ovaj list, u prošloj godini dosegla obim od rekordnih 185 milijardi dolara. Juan u međuvremenu ima udeo od 16 odsto.
Pre početka rata u Ukrajini, prema podacima Ruske centralne banke, više od 60 odsto izvoza plaćano je u valutama kao što su dolar ili evro, a koje vlasti Rusije danas nazivaju "toksičnim". Na juan je, prema zvaničnim podacima, otpadalo nešto manje od 1 odsto.
(EURACTIV.rs)