Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2023. godinu, kojim je predviđeno da ukupno planirani prihodi iznose 1.904 milijarde dinara i veći su nego što je bilo planirano za 60,6 milijardi dinara.
Predviđen fiskalni deficit budžeta iznosi 227,5 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP-a.
Inicijalno je projektovano 3,3 odsto, odnosno 264 milijarde dinara, tako da je postignut bolji rezultat od planiranog, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Rebalansom budžeta obezbediće se sredstva za nove kapitalne projekte i investicije i to dodatnih 23 milijarde dinara. Ova izdvajanja su povećana sa 427,2 milijarde, na 452,3 milijarde dinara, što je 5,6 odsto BDP.
To znači novac za obilaznicu oko Kragujevca, početak izgradnje neophodne infrastrukture za specijalizovanu izložbu Ekspo, tunel u centru Beograda Karađorđeva - Bulevar despota Stefana, radove na izgradnji beogradskog metroa i Fruškogorski koridor, navodi se u saopštenju.
Deo sredstava biće namenjen i za dodatne subvencije u poljoprivredi, kao i za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu.
Rebalans budžeta za 2023. godinu je nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja Srbije, podrške građanima i privredi, nastavak prevazilaženja efekata svetske krize sa što manjim posledicama po Srbiju, navodi se.
Na šta će biti potrošen taj novac?
Govoreći o rebalansu budžeta, ministar finansija Siniša Mali je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je dobra vest to što su prihodi za ovu godinu veći od planiranih za 60,6 milijardi dinara.
"To omoćava da deficit budžeta smanjimo koji smo planirali u iznosu od 3,3 smanjimo na na 2,8 odsto. To dodatno doprinosi smanjenju inflacije", rekao je ministar, za javni servis.
Ističe da je za građane najvažnije na šta će se taj novac trošiti.
"Taj novac ide na povećanje životnog standarda građana Srbije", rekao je Mali, precizirajući da se to odnosi na povećanje plata i penzija.
Podsetio je da su od septembra za 5,5 odsto povećane plate za zaposlene u sistemu obrazovanja, za medicinske sestre i negovateljice u domovima za socijalnu zaštitu.
Sa 12,5 odsto povećanja plata koje je bilo u januaru ove godine i sa predviđenih 10 odsto od 1. januara, to je za preko 208.000 zaposlenih povećanje od preko 30 odsto, dakle, daleko iznad nivoa inflacije, rekao je Mali i istakao da država vodi računa o tome da građani ne trpe zbog povećanja cena.
U januaru dodatno povećanje, tvrdi Mali
Podsetio je na to da će u januaru biti povećanje i za ostale zaposlenw u javnom sektoru, te da će to u proseku značiti da je zarada porasla za 24 odsto.
Dodaje da su uprkos višim cenama, plate u realnom iznosu pozitivne i naveo da su u junu ove godine bile veće za 1,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine.
Istakao je da će od oktobra penzije bići veće za 5,5 odsto, a da dodatno povećanje od 14,8 odsto sledi od početka 2024.
"Ukupno povećanje penzija za ove dve godine nama je 60,1 odsto. Nema zemlje u Evropi, u svetu, koja je za vreme ove krize, a kriza i dalje traje, podigla toliko penzije i to je po meni sjajna vest za naše najstarije građane. Nama će već od januara meseca prosečna penzija u Srbiji biti 390 evra", rekao je Mali.
Podsetio je na dato obećanje da će prosečna plata do kraja 2025. biti 1.000 evra, a da će prosečna penzija iznositi između 430 i 450 evra.
"Prosečna zarada u Srbiji u decembru mesecu ove godine očekuje se da bude 840 evra. Poređenja radi, 2012. bile 331 evra. Dakle, uprkos ogromnoj krizi, uprkos i tome što i dalje ne jenjava konflikt u Ukrajini, energetska kriza...", rekao je Mali i istakao je da plate rastu uprkos inflaciji.
(EURACTIV.rs)