Trenutno je jasno da će ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene imati ogroman uticaj na svetske ekonomije ako ih ne budemo transformisali na vreme, tvrdi koordinator politike fiskalne reforme Izabel Braše.
ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže.
Vremena su se promenila i pravila koja regulišu koordinaciju nacionalnih ekonomskih politika u EU moraju da se prilagode klimatskim promenama, tvrdi Braše.
Izabel Braše je koordinator politike fiskalne reforme u Climate Action Netvork (CAN) Europe, koaliciji nevladinih organizacija.
Neaktivnost političara zbog klimatskih promena izazvala bes
Ovog leta toplotni talasi, šumski požari, prkos i bes zbog neaktivnosti političara na temu klimatskih promena su glavna tema. Ali potreba za emitovanjem gasova sa efektom staklene bašte i prekomerna potrošnja bogatih zemalja nije nova.
Pre 50 godina, holandski političar Siko Manšolt, koji je u to vreme bio evropski komesar za poljoprivredu, napisao je predsedniku Evropske komisije pismo o nasleđu, u svetlu nalaza izveštaja Rimskog kluba "Granice rasta".
Napisao je da je potrebno voditi fundamentalno drugačiju politiku kako bi se sprečilo da se svet "slomi" i da privreda više ne bi trebalo da ima za cilj maksimiziranje rasta BDP-a po glavi stanovnika.
Šta je priroritet, ako ne BDP?
On je pozvao na davanje prioriteta proizvodnji hrane; smanjenje materijalnih dobara, nadoknađeno povećanjem nematerijalnih dobara (obrazovanje, intelektualni razvoj, korišćenje slobodnog vremena, pristup kulturi); produženje životnog veka "kapitalnih dobara" (što danas nazivamo okončanjem programirane zastarelosti, obezbeđivanjem da se dobra i proizvodi mogu popraviti, ponovo koristiti, a zatim reciklirati u cirkularnoj ekonomiji); izbegavanje proizvodnje "nebitnih" proizvoda (danas su privatni avioni i terenci u centru pažnje zbog svog ogromnog uticaja na životnu sredinu i beskorisnosti); i borba protiv zagađenja i iscrpljivanja prirodnih resursa.
Takav plan bi, dodao je, zahtevao planiranje na nacionalnom i evropskom nivou, drugačiju poresku politiku i distribuciju sirovina s obzirom na njihovu ograničenu dostupnost.
Političari i industrija nasilno su odbacili Menšoltove predloge još 1972. godine, a evropske vlade su vodile EU u potpuno suprotnom smeru, uprkos štetnim uticajima na životnu sredinu i klimu kojima smo danas svedoci i uprkos ogromnim nejednakostima.
Čitanje Menšoltovog pisma izaziva očaj. Ali i nadu: ono što su interesi uspeli da pobede pre 50 godina danas je relevantnije nego ikada! Menšolt pokazuje put napred kako bi se transformisala evropska ekonomija, kako bi se uskladila sa globalnim zagrevanjem i kako bi postala pravednija.
Podstaći javne investicije
Reforma fiskalnih pravila EU je neposredna prilika da se konkretizuje Menšoltov putokaz, tako što će se osigurati da nije potrebno nužno da raste BDP, već je potrebno postići javne investicije u transformaciju ekonomije kako bi se ona uklopila u granice planete .
Investicije i reforme koje su preduzele države članice ne bi trebalo da "podstiču rast", već bi trebalo da ojačaju otpornost njihove privrede na šokove, posebno klimatske šokove.
A proizvoljne odnose zasnovane na BDP-u da bi se definisalo šta je prihvatljiv dug i deficit treba zameniti odgovarajućom analizom održivosti javnog duga, uzimajući u obzir različite faktore, uključujući fiskalne rizike vezane za klimu.
Odlična vest je da je reforma sadašnjih fiskalnih pravila EU koja ograničavaju nacionalni dug i deficit na 60 odsto odnosno 3 odsto BDP-a (nazvana Pakt za stabilnost i rast) na dnevnom redu Evropskog parlamenta i Saveta.
Međutim, ovi proizvoljni brojčani odnosi zasnovani na BDP-u ne garantuju ni da je dug održiv, niti da je ekonomija robusna. Nasuprot tome, oni snažno ograničavaju kapacitet nacionalnih vlada da vrše javne investicije.
Dogovor o transformaciji
Evropski parlament i nacionalne vlade trebalo bi da krenu da rade na dogovoru o tome kako da reformišu okvir ekonomskog upravljanja EU i da postignu konačni dogovor pre sledećih evropskih izbora u proleće 2024.
Sada je jasno da će ekstremni vremenski uslovi imati ogroman uticaj na naše ekonomije ako ih ne transformišemo.
U značajnom delu Evrope fabrike će izgoreti ili biti uništene u poplavama, prinosi u poljoprivredi će se urušiti, turistička industrija će se smanjiti, a infrastruktura za energetiku i transport će biti oštećena.
Investitori će se uzdržati od ulaganja svoje ušteđevine u određene zemlje ili regione, što će otežati pristup finansiranju zemljama koje su najizloženije ekstremnim vremenskim prilikama.
A Evropljani će na kraju možda morati da napuste svoje domove i krenu prema regionima Evrope koji su manje izloženi klimatskim promenama u potrazi za prilikama. Vremena su se promenila i pravila koja regulišu koordinaciju nacionalnih ekonomskih politika u EU moraju se prilagoditi.
Ako fiskalna pravila EU ne budu duboko promenjena, samo zemlje koje imaju dovoljno nacionalnih resursa moći će da ulažu u smanjenje emisije gasova staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama.
Ne može samo jedna država da radi na transformaciji
Ali kao što je nedavno naglasio italijanski ekonomista i politićar Mario Dragi, nijedna zemlja ne može sama da obuzda klimatske promene.
"Kao što evro ne može biti stabilan ako veliki delovi monetarne unije propadaju, klima se ne može rešiti tako što Nemačka smanjuje svoje emisije ugljenika brže od Italije".
Na zajedničkom tržištu, sa zajedničkom valutom za zemlje evrozone, u interesu je svih država članica da osiguraju da sve nacionalne ekonomije budu podjednako spremne za buduće šokove i da se više ne oslanjaju na fosilna goriva. Okvir ekonomskog upravljanja EU je važan deo slagalice da bi se to ostvarilo.
Reforma ekonomskog upravljanja EU je dosije koji izaziva velike podele, pri čemu neke države članice pozivaju da se zadrže veoma stroga pravila koja ograničavaju dug i deficit – čak i ako to znači štednju i štetnu spiralu nedovoljnog ulaganja u ekonomiju u polovini zemalja članica.
Danas, trinaest zemalja EU od 27 ima dug iznad svetih 60 odsto prema BDP-u. Među njima, šest zemalja – Grčka, Italija, Portugalija, Španija, Francuska i Belgija – imaju odnos duga prema BDP-u iznad 100 odsto.
Neke od ovih zemalja su među najizloženijim klimatskim promenama i potrebna su im ogromna ulaganja. Reformisana pravila treba da obezbede da svaka država članica bude sposobna i podstaknuta da ulaže dovoljno u socijalno pravedno ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje.
(EURACTIV.rs)