Evropske mikrodržave Monako, Andora i Lihtenštajn smatraju se "poreskim rajevima", a EU mora da nađe način da smanji netransparentnost finansijskog sektora.
Niski porezi, netransparentnost bankovnog sektora i skandali u evropskim mikrodržavama zadaju Evropskoj uniji glavobolje decenijama unazad, a sada Evropska komisija radi sa ovim zemljama kako bi pronašla rešenje problema.
Evropa se suočava sa pretnjama po pitanju vladavine prava u finansijskom sektoru, zaključak je izveštaja o tri evropske mikrodržave - Andori, Lihtenštajnu i Monaku.
Izveštaj je predstavljen krajem prošle godine u Briselu, a Stokholm je najavio da će pomno pratiti pitanje finansijske regulative u mikrodržavama, nakon preuzimanja predsedavanja Savetom Evropske unije koje traje do kraja juna ove godine.
Autor izveštaja je Žerar Vespjer, urednik sajta za geopolitičke analize "Le Monde decrypte", koji je naveo da je problem mikrodržava činjenica da u njima često isti ljudi vode i državu, i biznis sektor.
"Ključna reč je vladavina prava, koja se nalazi u srcu našeg sistema demokratije. EU bi trebalo da izmeni svoje odnose sa ovim zemljama, da ih motiviše da se uključe u postojeće konvencije kako bi se izborile sa transparentnošću finansijskih regulativa i pranjem novca", rekao je on.
Drugi učesnik panela o izveštaju, bivši irski ministar evropskih pitanja Dik Roš, postavio je pitanje - čije pravo bi trebalo da vlada?
Naveden je primer gašenja banke "BPA" iz Andore, nakon obaveštenja američke Mreže za finansijske zločine koja je smatrala da ta banka pere novac za Ruse, Kineze, Venecuelance i pripadnike meksičkog kartela Sinaloa. Tek nakon što je banka 2015. likvidirana, utvrđeno je da ova mreža nije imala dovoljno dokaza za svoje tvrdnje.
"Taj slučaj ne bi se održao na malom irskom sudu. Moramo da definišemo koje pravo vlada Evropom, da definišemo svoje odnose sa ovim zemljama. One su evropske, one su istorijski deo nas, i imaju sopstveni suverenitet koji bi trebalo da štite", rekao je Roš.
Izveštač Evropskog parlamenta o skandalu sa Pandora papirima, Nils Fuglsang, nazvao je izveštaj "fascinantnim".
"Jedan od problema je činjenica da EU nema transparentnost po pitanju vlasništva u poreskim rajevima. Ovaj izveštaj zaslužuje širu publiku i trebalo bi da podstakne debatu. Nedavno sam bio u Luksemburgu i razumeo o čemu pričate. Sistem je zatvoren i svako zna svakoga. U takvim sredinama, zaštita uzbunjivača je izuzetno važna. Da li su dovoljno zaštićeni? Interni, eksterni i novinari", zapitao se on.
"Mikrodržave su specijalizovane za finansijske usluge, kao Nemačka za proizvodnju automobila. U slučaju Nemačke, mi znamo koliko automobila je proizvedeno, ali male države uživaju umetnost tajnosti i to je jedna od njihovih snaga. Moramo da umanjimo nivo tajnosti u njihovom finansijskom sektoru", složio se Vespjer.
Frenk Švalba-Hot iz Nemačkih zelenih rekao je da ne želi da mikrodržave budu stigmatizovane, umesto toga, EU mora da poboljša kontakte i održava stalne samite sa njihovim liderima.
"U pitanju su naše stalne komšije, a imamo sve te probleme sa njima. Zlatne pasoše, pitanje Šengena, državljanstva i bankarstva. Da sam ja diplomata iz jedne od ovih zemalja, bio bih vrlo razočaran što me niko ne uzima za ozbiljno, a krivi me za probleme u bankama", rekao je on.
Diplomatski predstavnici Andore, Monaka i Lihtenštajna bili su na panelu, ali se nisu javljali za reč. Organizatori panela bili su "Le monde decrypte", "The bridge tank" i bugarski EURACTIV.
(EURACTIV.rs)