Ovaj potez je podigao kurs na najviši nivo od 2019. i doveo tursku valutu do najjačeg nivoa u odnosu na američki dolar od sredine jula.
Turska centralna banka je u četvrtak povećala svoju referentnu kamatnu stopu za iznenađujuće velikih 7,5 baznih poena na 25 odsto, signalizirajući novu odlučnost da se pozabavi ponovnom inflacijom u okviru šireg zaokreta politike.
Ovaj potez je podigao kurs na najviši nivo od 2019. i doveo tursku valutu do najvišeg nivoa u odnosu na dolar od sredine jula.
Politički komitet je ponovio da će banka pooštriti "koliko je potrebno na blagovremen i postepen način" kako bi snizila inflaciju, koja je prošlog meseca porasla na skoro 48 odsto.
Analitičari su rekli da je ovaj potez najjasniji korak do sada ka vodećim ekonomskim politikama nakon godina pod vlašću predsednika Tajipa Erdogana, i da bi trebalo da pomogne u obuzdavanju inflacionih očekivanja.
Lira je skoro svakodnevno dostizala nove najniže vrednosti svih vremena poslednjih nedelja, ali je skočila za više od 3% u odnosu na dolar (26.41 u 08.05 ujutru po istočnom vremenu).
Ekonomisti su očekivali da će stope porasti na 20%, prema anketi Rojtersa, koja je sprovedena prošle nedelje. Ona je pokazala da se ne očekuje porast kamatnih stopa na 25 odsto do kraja godine.
Povećanje stope "šalje veoma snažan signal da je banka odlučna da obuzda inflaciju i da je početni odgovor tržišta veoma pozitivan", rekao je Pjotr Matis, viši devizni analitičar u In Touch Capital Markets.
Međutim, kako kaže, "barem će se neki investitori pitati da li je današnje povećanje odobrio predsednik Erdogan".
Redžep Tajip Erdogan je imenovao bivšu bankarku sa Volstrita Hafize Gaje Erkan na čelo centralne banke nakon njegovog ponovnog izbora u maju, suočavajući se sa privredom opterećenom iscrpljenim deviznim rezervama i očekivanom rastućom inflacijom.
On je u banci u julu imenovao trojicu novih političara - Osmana Dževdeta Akčaja, Fatiha Karahana i Hatidžu Karahan. To je uzeto kao još jedan signal da bi nezavisni ekonomisti mogli snažnije da se izbore sa inflacijom, koja se godinama držala znatno iznad zvaničnog cilja od 5%.
Erdoganov prethodni pokušaj da smanji kamatne stope izazvao je valutnu krizu krajem 2021. i doveo inflaciju iznad 85 odsto prošle godine.
Valuta je pala za oko 68 odsto za dve godine uglavnom zbog Erdoganovog prethodnog otvorenog protivljenja visokim stopama i uticaju na centralnu banku.
(EURACTIV.rs)