Nakon što je zaronila u politički mejnstrim i pridobila svoje umerenije kolege u Briselu, desničarska italijanska premijerka Đorđa Meloni sada "pretresa" stvari na domaćem tlu.
Glavni evropski bankarski indeks pao je oko 2,7 odsto 8. avgusta nakon što je Italija objavila da će uvesti porez na neočekivane prihode bankama od 40 odsto. Iznenadni potez, koji je očigledno zatekao bankare nespremne, ublažen je u roku od 24 sata.
Avio-kompanije su odbile druge mere politike, poput novog vladinog plana da smanji cene letova do određenih destinacija. Italijanska vlada se sledećeg meseca sastaje sa rukovodiocima avio-kompanija, a Evropska komisija, izvršni ogranak EU, već procenjuje da li bi ta mera bila u skladu sa pravom EU.
Meloni je izabrana u oktobru i, pored toga što je prva žena premijer u zemlji, takođe je prva iz krajnje desno orjentisane stranke od kraja Drugog svetskog rata. Do sada tokom svog mandata, Meloni je uglavnom bila u skladu sa glavnim političkim pozicijama u zemlji i inostranstvu, uprkos zabrinutosti nekih da bi svoju zemlju mogla gurnuti na rub. Nije bila u sukobu sa zvaničnicima Evropske unije, na primer. Takođe se pobrinula da Italija bude ključna podrška Ukrajini nakon ruske invazije, uprkos činjenici da su neki od članova njenog kabineta imali bliske veze sa Kremljom.
Pogrešan korak
Federiko Santi, viši analitičar konsultantske kompanije Eurasia Group, rekla je za CNBC putem da je njeno odustajanje od poreza na neočekivane prihode bankama "bio pogrešan korak, u percepciji i suštini".
"Ova loše promišljena mera bila je podsetnik da Melonijevu vladu uglavnom čine desničarske populističke stranke, koje su poznate po nedoslednom donošenju ekonomske politike", rekao je Santi, dodajući međutim da očekuje da Meloni "ostane na kursu" o fundamentalnim aspektima vladine politike.
Erik Džons, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu u Italiji, rekao je za CNBC da ne veruje da je ovo bila više "populistička" vlada od one prošle.
"Po pitanju fiskalne politike, čak i u odsustvu obavezujućih pravila EU, koja ostaju suspendovana, Vlada je uložila napore da nastavi postepeno fiskalno prilagođavanje, u skladu sa preporukama EU – tj. zadržavanjem deficita i duga na, polako, opadajućem putu i izbegavanjem široke ekspanzije koja bi mogla da podstakne inflaciju", rekao je Santi iz Evroazijske grupe.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, državni dug Italije iznosio je 144,4 odsto u 2022. godini. Očekuje se da će to pasti na 140,5 odsto ove godine, a zatim ponovo na 138,8 odsto u 2024. Smatra se da će italijanska ekonomija rasti po stopi od 1,1 odsto ove godine i 0,9 odsto u 2024, prema MMF-u. Ovo predstavlja pad od 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda registrovanog 2022. godine.
Na šta treba paziti?
Uprkos opštim očekivanjima da italijanska vlada verovatno neće krenuti još nekim kontroverznim putem, analitičari su pomenuli dva događaja koja bi međunarodni investitori trebalo da budno prate.
"Investitori bi trebalo da brinu o previranjima koja će verovatno okružiti ovaj predstojeći budžet. Biće mnogo prostora za kontroverzu koja će stvoriti nestabilnost. Ali ne mislim da će se osnovna politika promeniti ili da će se vlada urušiti", rekao je Džons sa Evropskog univerzitetskog instituta.
Vlade širom EU moraju da podnesu svoje budžetske planove za novu godinu u oktobru kako bi Evropska komisija mogla da proceni da li su u skladu sa pravilima EU. U prošlosti je ovaj proces podigao tenzije između Brisela i Rima.
Za druge, međutim, najveći rizik predstavlja kašnjenje u dobijanju određenih fondova EU.
"Ovo je ključni faktor koji podržava javne investicije i rast do 2026. godine, sa važnim uticajem na fiskalne izglede", rekao je Santi.
Dotični fondovi EU dogovoreni su na vrhuncu pandemije korona-virusa s obzirom na previranja i usporavanje u evropskoj ekonomiji. Italija je najveći korisnik programa od 750 milijardi evra s obzirom na to da je njena privreda najteže pogođena pandemijom i rezultujućim blokadama. Međutim, isplate se dešavaju tek nakon što nacije predlože određene mere i reforme.
Sam obim sredstava mogao bi imati kritičan uticaj na italijansku ekonomiju.
"Ova kašnjenja, uglavnom, nisu sama odluka vlade, a Meloni i dalje namerava da ispuni obaveze NextGenEU na papiru — ali spoljna pitanja, visoki troškovi inputa, naprezanje lanaca snabdevanja; a ozbiljni administrativni nedostaci i uska grla će sve više sprečavati vladu da ispuni svoje investicione ciljeve", dodao je Santi.
(EURACTIV.rs)