Nakon pandemije, svetske revivizorske kuće, ekonomski instituti, zavodi za statistiku i brojni analitičari širom sveta bili su saglasni u tvrdnji da je građevinska industrija globalni motor za ekonomski rast i oporavak nakon COVID-19.
Tako je i bilo. Građevinska industrija je u postokovid periodu zabeležila intenzivni rast u svim sektorima – visokogradnje, niskogradnje, projektovanja, industriji građevinskog materijala... piše Ivana Vuletić, Sekretar Udruženja za građevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije.
Nažalost, početak rata u Ukrajini ponovo je uzdrmao svetske berze, a u građevinskom sektoru doveo do znatnih poteškoća u nabavci građevinskog materijala, pre svega čeličnih proizvoda, kao i vrtoglava, srećom kratkotrajna, poskupljenja većine proizvoda za gradnju.
Ipak, prognoze koje se na svetskom nivou daju za građevinu su optimistične.
Očekuje se da rast građevinarstva do 2030. godine na svetskom nivou bude veći od stope rasta u proizvodnom ili uslužnom sektoru, dok Delloitte-ov izveštaj dalje prognozira rast od 42% između 2020. i 2030. godine u građevinskom sektoru.
Ipak, uska grla u lancima snabdevanja i nepredvidiva inflatorna kretanja, kao i ekonomska recesija na glavnim tržištima zbog rastućih cena energije i visokih kamatnih stopa, predstavljaju rizik za ovakve prognoze.
U 2023. godini na većini tržišta ostvaren je prigušeni rast, što možemo da vidimo i na primeru naše zemlje. Naravno, ne treba zaboraviti ni nedostatak kvalifikovane radne snage, za koji se već sada može reći da je globalni problem ovog sektora.
Kako bi povećale i aktivirale proizvodne potencijale privrede i pokrenule ekonomski oporavak, Vlade širom sveta nastavljaju da zagovaraju velike infrastrukturne projekte koji neminovno podstiču rast građevinske aktivnosti.
Takođe, očekuje se da povećanje broja stanovnika i urbanizacija u zemljama u razvoju, kao i stalna unutrašnja migracija u razvijenim zemljama, povećaju tražnju za infrastrukturom i stambenom izgradnjom, što će direktno uticati na rast u građevinskom sektoru.
Naravno, usred široko rasprostranjene zabrinutosti zbog klimatskih promena, nedostatka energenata i potrebe da se smanje emisije štetnih gasova, sve je veći pritisak na građevinske firme da smanje trenutni negativni uticaj na životnu sredinu.
Očekuju se temeljne i sveobuhvatne promene i ulaganja u izmene procesa planiranja i izgradnje i načina proizvodnje građevinskih materijala, veće korišćenje obnovljive energije i investicije u zelenu infrastrukturu.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), na građevinski sektor odlazi 36% svetske upotrebe energije i 40% emisija CO2 na globalnom nivou, a samo globalna proizvodnja cementa trenutno čini 8% godišnje emisije CO2 sa rastućim stopama zbog tekuće urbanizacije širom sveta.
Očekuje se da će biti potrebno vreme da se ova industrija prilagodi novopostavljenim zahtevima za smanjenje uticaja na životnu sredinu, s obzirom da ovako velike zahtevane promene mogu dovesti do kašnjenja i odlaganja građevinskih projekta.
Za to vreme, u Srbiji preovladava umereni optimizam vezano za investicioni ciklus u narednom periodu što pokazuju i procene o očekivanoj stopi realnog rasta građevinarstva Republičkog zavoda za statistiku, prvenstveno zbog izazova energetske krize i geopolitičke situacije koja uslovljava nestabilnost tržišta građevinskog materijala, kao i potreškoće prilikom nabavke uvozne opreme koja nema supstitute na domaćem tržištu.
Neprediva inflatorna kretanja i rastući troškovi osnovnih materijala i radne snage, mogu dovesti do povećanja troškova izgradnje, probijanja ugovorenih rokova i smanjenja marži građevinskih kompanija, te usporavanja dosadašnjeg tempa radova, pre svega na infrastrukturnim objektima. Takođe, vodeće građevinske kompanije koje bi proširile svoja portfolia novim ugovorima, imaju probema sa nedostajućom radnom snagom.
Kako bi se zadržao ovaj tempo rasta građevinarstva, neophodno je nastaviti sa dosadašnjim tempom investicionih ulaganja u infrastrukturu, a u prilog tome govore najavljeni projekti u okviru EXPO2027 uz, naravno, brojne infrastrukturne projekte koji su u toku ili je njihov početak planiran u narednom periodu.
Dugoročna prognoza stranja građevinske industrije direktno se može napraviti posmatranjem odnosa investicija i udela gradjevinarstva u BDP-u.
Prema podacima iz prethodne četiri godine svi pomenuti pokazatelji su u porastu (udeo u BDP 2021. bio 9,1 %, treći po veličini nakon prerađivačke industrije i trgovine), uključujući i stopu realnog rasta od 17.6 % na kraju 2021. godine. Takođe, broj zaposlenih predstavlja 7,5 % ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, podjednako koliko ima zaposlenih u obrazovanju ili državnoj upravi.
Podaci APR-a za 2022. godinu govore da je u građevinskim detnostima poslovalo 17.882 privrednih društava i 43.298 preduzetnika, što čini 13,1% ukupnog broja registrovanih privrednih društava u Republici Srbiji. Ukupan promet zabeležen u građevinskim delatnostima u 2021. godini bio je 13,6 milijardi evra, što čini 10,9% ostvarenog prometa nefinansijske privrede 2021.
U petogodišnjem periodu (2018-2022.godine) ukupan neto priliv SDI, u građevinskim delatnostima iznosio je nešto iznad 4,2 milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2022. godini (1,5 milijardi evra) odnosno tri puta veće nego 2018. godine. Ujedno, ovaj iznos čini 34,9% ukupnih SDI u Republici Srbiji i najveći je neto priliv SDI u R Srbiji, po osnovu ulaganja nerezidenata.
S obzirom na procentualno učešće građevinarstva u BDP Srbije u prethodne 4 godine, neophodno je zadržati postojeći trend ili barem umanjiti uticaj krize na trend smanjenja stope rasta ove industrije.
Nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, jedan su od važnijih koraka koje je u tom pravcu preduzelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji se, osim konverzijom koja se izdvojila kao predmet kritika, donosi moderna rešenja u oblasti održive i energetski efikasne gradnje, kao i digitalizaciju građevinskog sektora u smislu korišćenja elektronskog građevinskog dnevnika, knjige, BIM tehnologija...
Ništa manje važan je i najavljeni Zakon o zapošljavanju stranaca koji donosi olakšice za angažovanje stranih radnika, imajući u vidu gotovo hroničan nedostatak građevinskih radnika.
Ako se vratimo na početak, lako ćemo zaključiti da su problemi i izazovi sa kojima se građevinska industrija suočava u Srbiji, ujedno i problemi ove industrije na globalnom nivou.
Nadajmo se da će i prognoze o stopama rasta na globalnom nivou biti preslikane na našu građevinu.