Ekonomija

EFEKTI NERADNE NEDELJE U HRVATSKOJ: Da li je zatvaranje trgovina bila dobra odluka?

Autor Milena Antonijević

Odluka o zatvaranju trgovina nedeljom upitna je kako s aspekta slobode tržišne utakmice i ravnopravnosti svih preduzetnika, tako i s aspekta turizma i potrošnje turista, od koje Hrvatska dosta zavisi.

Izvor: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Građani Hrvatske, ali i turisti, nedeljama i praznicima po hleb, piće, cigarete, pa čak i pice odlaze na benzinske pumpe. 

Time se ostvaruju upozorenja stručnjaka koji su pre usvajanja novog Zakona o trgovini tvrdili da trgovina nedeljom donošenjem novog zakona neće samo tako nestati, nego će se preseliti na benzinske pumpe i ostala prodajna mjesta kojima novi propis nije zaključao bravu poslednjeg dana u nedelji.

Ostvarila su se i upozorenja da će uticaj zabrane rada nedeljom - ili, ograničenja rada prodajnih mjesta nedeljom, hrvatskoj privredi u celini doneti više štete nego koristi. U zemlji koja uveliko živi od turizma, a time i od potrošnje miliona turista, koji se svakog leta odmaraju u njoj, pitanje je kakav odjek je imala spomenuta odluka.

Ustavni sud u dva navrata je srušio pokušaj stavljanja ključa u bravu trgovina nedeljom

O zabrani rada trgovina nedeljom u Hrvatskoj se raspravlja sada već decenijama. Ustavni sud je u dva navrata srušio pokušaj zabrane rada trgovina nedeljom.

Prvi put je to bilo još 2004. godine, kada su ustavne sudije proglasilie neustavnom odluku prema kojoj je zeleno svetlo za rad trgovina poslednjeg dana u sedmici zavisilo od veličine prodajnog objekta.

Drugi put su ustavne sudije  2009. godine ukinule odredbe Zakona o trgovini koje su sprečavale trgovce da nedeljom otvore vrata svojih prodavnica. U oba slučaja Ustavni je sud ocenio da se radi o pokušaju ograničavanja preduzetničkih sloboda, što se kosi s odredbama hrvatskog Ustava.

Ovome možemo dodati i odluku Ustavnog suda iz 2020. godine, kada je Stožer Civilne zaštite, u jeku koronakrize, na mala vrata pokušao da zabrani rad trgovina nedeljom. I taj pokušaj je Ustavni sud poništio.

'Treća sreća'

Uprkos tome, Vlada Andreja Plenkovića odlučila se na novi pokušaj stavljanja ključa u bravu trgovina nedeljom. Verovatno po modelu "treća sreća", Banski dvori skrojili novi Zakon o trgovini koji trgovcima omogućuje da 16 nedelja u godini drže otvorenim svoje prodajne prostore. Preostalih osam meseci, trgovine nedeljom moraju biti zatvorene.

Kako se i očekivalo, trgovci na Jadranu uglavnom su odlučili iskoristiti svoje "bingo dane" tokom letne sezone, dok su se oni na kontinentu opredelili za opciju da trgovine nedeljom drže otvorene u vreme božićno-novogodišnjih praznika, i još ponekim vikendom u godini, poput onog u kojem je i u Hrvatskoj sve popularniji Black Friday.

Stanovnici obale tek će na jesen i zimu osetiti 'čari' nedeljom zatvorenih trgovina

Mnogi na Jadranu još nisu osetili prave "čari" ograničenja rada trgovina nedeljom, kakve su osetili stanovnici kontinentalnog dela zemlje. Osetiće ih u nastavku ove i u sledećoj godini kada će u jesenjim, zimskim i prolećnim mesecima trgovine nedeljom na obali uglavnom biti zatvorene.

Ipak, i na Jadranu su nova pravila trgovačke igre već počela da daju "rezultate". Oni se najbolje vide kada državni praznici padaju u subotu ili u ponedeljak pa je deo trgovaca odlučio jednostavno da spoji praznik i nedelju. Tako su trgovine u nekim mestima u špicu turističke sezone bile zatvorene dva dana uzastopno, što je stvorilo problem kako lokalnom stanovništvu, tako i turistima.

(EURACTIV.rs)