Ruska centralna banka saopštila je da je moguće povećanje ključne kamatne stope, ali ostaje pri stavu da ne vidi pretnju po finansijsku stabilnost zemlje.
Ruska rublja je pala na najnižu vrednost u poslednjih 16 meseci. Pad dolazi sa rastom pritiska na rusku ekonomiju, pri čemu uvoz raste brže od izvoza, a vojna potrošnja raste zbog rata u Ukrajini.
Rusija je na meti sankcija zapadnih zemalja nakon njene invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Nakon toga, rublja je naglo pala, ali je bila podržana kontrolom kapitala i izvozom nafte i gasa.
Njena vrednost je oscilirala od početka rata, ali je izgubila oko četvrtine ukupne vrednosti u odnosu na dolar. U ponedeljak je jedan američki dolar vredeo 101,04 rublje.
Ruska centralna banka saopštila je da je moguće povećanje referentne kamatne stope, ali ostaje pri stavu da ne vidi pretnju po finansijsku stabilnost zemlje.
Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, banka je povećala stope sa 9,5% na 20%, ali je ubrzo nakon toga počela da ih smanjuje.
Džejn Foli, generalna direktorka londonske Rabobanke, rekla je da je rublja ove godine "progresivno slabila", ali je dodala da je "tempo ubrzan od kraja jula".
"Slabost rublje odražava generalno slabljenje u Rusiji", dodala je ona, ističući da je budžet zemlje u deficitu i da se oslanja na uvoz iz Kine i Turske, ali se suočava sa pritiskom oko izvoza.
Ras Mold, investicioni direktor u AJ Bell-u, rekao je da je ruska trgovina, a samim tim i njena ekonomija, pogođena zapadnim sankcijama, "posebno za naftu i gas".
Od izbijanja rata, mnoge zemlje EU koje su se oslanjale na rusku naftu i gas su se obavezale da će prestati da ih uvoze i da će pronaći alternativne dobavljače.
U decembru 2022. godine, lideri G7 i EU uveli su plan ograničenja cena sa ciljem da ograniče prihode koje Rusija zarađuje od svog izvoza nafte, pokušavajući da ih zadrži ispod 60 dolara po barelu. Ovo je odigralo ulogu u vrednosti ruskog izvoza zbog pada nafte.
Rusija je takođe zavrnula gasne slavine za Evropu, što je dovelo do straha od nestanka struje. U januaru je Nemačka, nekada veliki uvoznik, rekla da snabdevanje energijom više ne zavisi od fosilnih goriva u zemlji.
"Izvoz je u padu, tako da je priliv čvrste valute opao, a uvoz je u porastu, ali čini se da čak i pouzdani trgovinski partneri kao što je Kina ne žele da uzimaju rublje", rekao je Mold.
On je dodao da je isključenje Rusije iz Swift-a, međunarodnog platnog sistema koji koriste hiljade finansijskih institucija, takođe pogodilo Moskvu.
Ali Mold je rekao da "slabost rublje takođe mora biti postavljena u odnosu na snagu dolara", pri čemu američka valuta "dobija sve više u odnosu na valute u nastajanju".
On je rekao da je to delimično zbog snage američke ekonomije, za koju je rekao da "primorava Federalne rezerve da povećaju kamatne stope za razliku od mnogih centralnih banaka u nastajanju, koje počinju da ih smanjuju (posebno Brazil i Čile)".
"Viši prinosi na gotovinu u dolarima i niži u drugim valutama mogu povećati relativnu privlačnost držanja zelenih novčanica ili imovine denominirane u njima", dodao je Mold.
(EURACTIV.rs)