Nemački vladini savetnici i ekonomisti upozoravaju da bi Nemačka trebalo da se odrekne industrija koje koriste energetike koje mogu da naruše klimatsku situaciju.
Dok će dostupnost jeftine zelene struje odrediti koje su industrije najunosnije, po Nemačku ne bi bilo dobro da zadrži industrije koje zahtevaju intenzivne energetike, posebno jer je u pitanju zemlja sa subvencionisanom cenom električne energije, kažu vladini savetnici.
Nekada smatrana ključnom ekonomijom Evrope, Nemačka trenutno ima najgore rezultate u pogledu privrednog rasta, sa negativnim realnim rastom BDP-a od -0,3 odsto predviđenim za 2023. godinu, prema novoj proceni MMF-a.
Ali dok se očekuje da će trenutni pad biti prevaziđen do 2024. godine, prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, stručnjaci očekuju još veće promene u industrijskoj strukturi zemlje u narednim godinama kako se svet približava klimatskoj neutralnosti.
Evropska i globalna industrija se konstantno restruktuiraju
Evropska i globalna industrija se "konstantno restrukturiraju", rekao je za EURACTIV Alfons Vajhenrider, profesor ekonomske politike na Gete univerzitetu u Frankfurtu i zamenik šefa naučnog savetodavnog odbora nemačkog ministarstva finansija.
"I, naravno, jeftina energija je konkurentska prednost", dodao je on, napominjući da je Nemačka u nepovoljnijem položaju – na primer – u poređenju sa zemljama poput Norveške ili Švedske kada je u pitanju fleksibilna hidroelektrana.
Dok je nemački ministar ekonomije Robert Habek predložio da se "subvencionišu ovi ne naročito povoljni komparativni faktori nemačke industrije" tako što će ponuditi jeftiniju struju industrijama koje koriste energetike koje štete okolini, Vajhenrider je rekao da će "skoro svaki ekonomista koga pitate reći da to nije prava stvar".
Habek je tvrdio da je subvencija do 2030. potrebna da bi funkcionisala kao "most" dok se u Nemačkoj ne izgradi dovoljan kapacitet za obnovljivu energiju, koji će obezbediti jeftinu električnu energiju.
Nemačka će i dalje imati više cene struje
Međutim, naučno-savetodavni odbor ministarstva finansija nedavno je objavio izveštaj koji odbacuje tu ideju, tvrdeći da će zbog nepovoljnih uslova Nemačke za obnovljivu energiju, ona i dalje imati više cene struje od drugih zemalja.
"Pitanje je da li će Nemačka zaista imati komparativnu prednost u budućnosti u pogledu cena električne energije?" naveo je Vajhenrider.
Dok Habekovo ministarstvo pretpostavlja da će Nemačka "imati zlatnu energetsku budućnost, da će cene biti niske i da je sve što vam treba je 'most' da biste stigli tamo", savetodavni odbor ima "određene sumnje" u to, objasnio je Vajhenrider.
"A ako ne želite da imate ove prednosti u energetskoj intenzivnoj industriji, onda se kladite na pogrešnog konja ako još uvek ulažete novac tamo", dodao je on.
Cena struje će biti ključni faktor
S obzirom na to da su za mnoge klimatski prihvatljive proizvodnje potrebne velike količine električne energije, cena struje će biti ključni faktor koji će odrediti gde će se industrijska proizvodnja nalaziti u budućnosti, kaže stručnjak.
Rurska oblast, na primer, nemačko čvorište za proizvodnju čelika, "postala je velika ne zato što je imala gvožđe, već zato što je imala energiju", rekao je Vajhenrider, misleći na nalazišta kamenog uglja koja su pomogla regionu da se industrijalizuje.
Ali imajući na umu klimatske ciljeve, "ugalj budućnosti može biti vetar ili norveška hidroelektrana", dodao je on.
Stoga, on tvrdi da puštanje nekih industrija u inostranstvo u kojima je proizvodnja jeftinija nije nužno loše i da je takođe pomoglo nemačkim kompanijama u prošlosti. "Ovo su ekonomski razumne mere", rekao je on.
(EURACTIV.rs)