O važnosti ESG-a (Environmental, Social and Governance), njegovoj regulativi u Srbiji i EU, između ostalog, za EURACTIV specijal "Održivost" govori Vladimir Hrle, advokat i vođa IFC-ovog savetodavnog programa za ESG u Srbiji.
Kakvo je trenutno stanje u Srbiji kad je reč o ESG-u?
Postoji mnogo primera privrednih društava u Srbiji koja usvajaju zdrave prakse u vezi sa ESG-om, pri čemu su motivisana postizanjem veće transparentnosti, ulaskom na strana tržišta i uključivanjem u lance snabdevanja, kao i privlačenjem kapitala.
Srpska poslovna zajednica ima priliku da prihvati promene koje će doneti dugotrajne i temeljne koristi građanima Srbije i zemlji. Integrisanje ESG faktora u procese donošenja odluka u privrednim društvima će doneti koristi ne samo datom privrednom društvu, već i njegovim zaposlenima, njegovim kupcima, zajednici u kojoj posluje i, u konačnom, zemlji u celini.
Kako privredna društva mogu da učine ESG sastavnim delom svog poslovanja?
Privredna društva mogu da uključe ESG u svoje procese prvenstveno putem aktivnog upravljanja rizicima koji proističu iz njihovog poslovanja, kako bi sprečila uticaj njihovog poslovanja na ljude i životnu sredinu i postala odgovornija i transparentnija, takođe, i kako bi poboljšala svoj poslovni učinak i bila u mogućnosti da privuku novi svež kapital iz različitih međunarodnih izvora koji sada sve više uzimaju u obzir pitanja održivosti prilikom donošenja odluka o ulaganjima. Fokus je na onim ESG pitanjima, koja mogu bitno (materijalno) uticati na poslovni učinak, što se razlikuje od sektora do sektora, odnosno može imati različit stepen važnosti u zavisnosti od toga o kom se privrednom društvu radi.
Kakva je relacija dobiti i održivosti?
Načelno gledano, pitanjima ESG-a se poklanja veća pažnja kako bi se ostvarili i finansijski prinosi i pozitivan uticaj na ljude i životnu sredinu, te se stoga investitori sve više okreću održivim investicijama. Dobre ESG prakse pomažu privrednim društvima da poboljšaju svoju reputaciju, smanje troškove i ojačaju odnose sa zainteresovanim stranama. Na duži rok, privredna društva sa dobrim ESG praksama su takođe značajno uspešnija u poslovanju od drugih uporedivih privrednih društava.
Prema Globalnom savezu za održiva ulaganja, investicije koje uključuju ESG faktore zabeležile su rast od 25 odsto, dostigavši 23 milijarde (biliona) USD u periodu od 2018-2020. godine.
Pored toga, IFC je nedavno analizirao učinak 656 privrednih društava u svom portfelju. Privredna društva sa dobrim ekološkim i socijalnim učinkom su često bila uspešnija od onih koja to nemaju, za 210 baznih poena (BPS) kad je u pitanju prinos na sopstveni kapital (ROE) i za 110 baznih poena kad je u pitanju prinos na ukupnu imovinu (ROA).
Kakva je regulativa u Srbiji i koji je uticaj regulative EU, po pitanju ESG?
ESG zauzima posebno mesto u Evropskoj uniji, koja preduzima zakonodavne, tj. regulatorne korake radi integrisanja ESG faktora u poslovanje i izveštavanje privrednih društava. Privredna društva su obavezna da izveštavaju o čitavom nizu tema vezanih za ESG, uključujući uticaje na životnu sredinu, socijalna pitanja i pitanja koja se odnose na zaposlene, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i podmićivanja.
U Srbiji je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije tranzicija ka „Zelenoj agendi“, što je obuhvatilo važno usvajanje Okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih obveznica 2021. godine, kao i razvoj tržišta kapitala, za koje su dobre prakse i obelodanjivanja u vezi sa ESG-om od suštinske važnosti.
U budućem periodu će, na prvom mestu, biti važno da privredna društva iz Srbije, uključujući i određena mala i srednja preduzeća (MSP), usklade svoje standarde i sa Direktivom o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (trenutno u proceduri usvajanja, koje se očekuje u zavisnosti od pregovora između Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta), ali i u određenoj meri sa Direktivom EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (kojom će se standardi EU u pogledu izveštavanja o održivosti učiniti obaveznim za privredna društva iz EU od 2024. godine), sve u cilju kako bi se srpska privredna društva otvorila prema tržištu EU. Na primer, neko MSP sa Zapadnog Balkana neće moći da se kvalifikuje kao mogući dobavljač za kupca sa sedištem u EU osim ako ne ispunjava zahteve Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje. Shodno tome, poseban fokus treba staviti na izgradnju kapaciteta domaćih firmi da ispune zahteve EU i učestvuju u lancu vrednosti privrednih društava sa sedištem u EU.
Zašto je bitno nefinansijsko izveštavanje o održivosti?
Pre nego što investitori uđu na tržišta u razvoju poput Srbije, potrebno je da bolje razumeju ova tržišta i imaju poverenja u njih. Potrebne su im proverene informacije koje su potpune, tačne i pouzdane u skladu sa prihvaćenom međunarodnom praksom kako bi mogli da donose ispravne odluke o ulaganjima. Izveštavanje o održivosti je bitna komponenta za unapređenje transparentnosti, jačanje poverenja u privatni sektor i oblikovanje budućnosti tržišta kapitala, što je za Srbiju od posebnog značaja s obzirom na tekuće inicijative za razvoj tržišta kapitala.
Srbija je već usvojila određeni okvir za izveštavanje o ESG-u. Zakonom o računovodstvu uvedena je obaveza obelodanjivanja u vezi sa ESG-om za privredna društva od javnog interesa sa preko 500 zaposlenih. Očekuje se da će se dalje sprovođenje ove obavezujuće zakonske odredbe intenzivirati u narednom periodu.
S tim u vezi, koji su izazovi za privredna društva?
Mnoga privredna društva na tržištima u razvoju, uključujući Srbiju, imaju poteškoće kad je u pitanju izveštavanje koje ide dalje od finansijskog izveštavanja i shodno tome ne objavljuju kvalitetne podatke vezane za održivost.
Najveći izazov je nedostatak odgovarajućih upravljačkih struktura. U cilju izveštavanja o ESG-u, privrednim društvima bi bila od koristi edukacija na ovu temu i usvajanje boljih praksi i alata. Stoga će im u narednom periodu biti potrebne obuke, kao i podrška za izgradnju kapaciteta o novim zahtevima i standardima.
Koji je neki primer konkretnih aktivnosti u oblasti ESG-a u Srbiji?
IFC u Srbiji sprovodi Program za integrisanje ESG standarda, u partnerstvu sa švajcarskim Državnim sekretarijatom za ekonomske poslove SECO. Cilj je da se podstakne usvajanje ESG standarda od strane privrednih društava, izgrade kapaciteti lokalnih posrednika (partnera) za pružanje obuka i savetodavnih usluga u vezi sa ESG-om, kao i da se unapredi regulatorno okruženje za ESG. Kroz Program se pruža podrška finansijskim institucijama – uključujući banke, fondove privatnog kapitala i investitore – da integrišu ESG standarde u svoje investicione procese i promovišu održive finansijske proizvode, podstičući na taj način bolje usmeravanje kapitala privrednim društvima sa dobrim učinkom u pogledu upravljanja i održivosti. U saradnji sa globalnim timom IFC-a za ESG, Program trenutno radi na pripremi uporedne studije o referentnim vrednostima EU/Međunarodnog odbora za standarde održivosti (ISSB) što će na kraju dovesti do osavremenjenog alata IFC-a za obelodanjivanje i pomoći privrednim društvima da ispune sve buduće zahteve.