Evropska centralna banka (ECB) će podići kamatne stope deveti put zaredom, a kako su najavili, postoji šansa i za daljim potezima, zbog uporne inflacije.
Boreći se protiv istorijskog skoka cena, ECB je podigla troškove kredita za 4 procentna poena od prošlog jula i u suštini obećala još jedno povećanje kamatne stope od četvrtine poena (0,25%) ovog meseca.
Ipak, ono što je novost jeste da će centralna banka za 20 zemalja koje koriste evro verovatno da prekine svoju praksu signaliziranja sledećeg koraka, obećavajući umesto toga pristup "zavisan od podataka". To će ostaviti investitore da nagađaju da li dolazi još jedno povećanje kamatnih stopa u septembru ili da li jul označava kraj najbržeg pooštravanja mera ECB-a ikada.
Jedna stvar je, međutim, jasna, piše EURACTIV.com: kraj povećanja stopa se bliži i čini se da se debata vodi samo o još jednom potezu pre nego što se povećanja stopa zaustave na brojke koje bi mogle da traju.
Problem ECB-a je u tome što se inflacija spušta presporo i što bi moglo da potraje do 2025. da se vrati na 2 odsto, pošto je skok cena koji je prvobitno bio podstaknut energeticima, ušao u širu ekonomiju kroz velike marže i podstakao veće troškove usluga.
Dok je ukupna inflacija sada samo polovina svog oktobarskog vrha, osnovni rast cena koji je teže prevazići se kreće blizu istorijskih maksimuma i možda se čak ubrzao ovog meseca.
Tržište rada je takođe izuzetno zategnuto, sa rekordno niskom nezaposlenošću koja povećava rizik da će plate brzo rasti u narednim godinama jer sindikati koriste svoju povećanu pregovaračku moć da nadoknade stvarne prihode izgubljene inflacijom.
Zbog toga mnogi investitori i analitičari traže da ECB ponovo povuče okidač u septembru i zaustavi rast kamatne stope samo ako jesenji podaci o platama donesu olakšanje.
"Neki blagovremeni pokazatelji kao što je Indeed Vage Tracker, koji prati navedene plate na oglasima za posao, pokazali su izvesno omekšavanje tokom 2023. godine, ali impuls tržišta rada ka inflaciji i dalje je previše jak", kaže ekonomista Danske banke Pit Haines Kristiansen.
Dodatno pooštravanje bi bilo u skladu sa komentarima većine onih koji odlučuju, uključujući članicu odbora ECB-a Izabel Šnabel, koja smatra da bi preveliko podizanje stopa i dalje bilo manje skupo nego da se ne učini dovoljno.
S druge strane Federalne rezerve (FED), koje u Sjedinjenim Američkim Državama imaju ulogu centralne banke, juče su povećale kamatnu stopu, čime je postala najviša u poslednjih 22 godine. Rast kamatne stope sa 5,25 na 5,5 odsto je usledio nakon što je prošli mesec pauziran ovaj rast.
(EURACTIV.rs)