O ENC sistemu uređaja, vinjetama i rešenjima saobraćajnih gužvi na autoputevima, za EURACTIV Hrvatska govorio je saobraćajni stručnjak, Ivan Dadić.
Nakon što je Hrvatska 1. januara ušla u Šengen, granične kontrole, a time i gužve, na granicama sa Slovenijom i Mađarskom otišle su u istoriju. Njih su, međutim, zamenile gužve na naplatnim rampama na autoputevima pa proizlazi da je ulazak u Šengen duga čekanja u kolonama "preselio" s graničnih prelaza nekoliko stotina metara dalje, na ulaze na autoputeve.
Hrvatski autoputevi (HAC) tome pokušavaju doskočiti sporazumima kojima se korisnicima Telepass uređaja sa zapada Evrope i elektronske naplate putarine (ENC) iz evropskog jugoistoka nastoji omogućiti da bez zaustavljanja prolaze trakama na autoputevima namenjenim korisnicima hrvatskih ENC uređaja.
Uz to, korisnici hrvatskih ENC uređaja uskoro bi na isti način kao u Hrvatskoj mogli da koriste trake za ENC uređaje u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a možda i u drugim zemljama.
O tome, kao i o saobraćajnoj politici u Hrvatskoj, EURACTIV Hrvatska razgovarao je sa Ivanom Dadićem, profesorom emeritusom i bivšim dekanom zagrebačkog saobraćajnog Fakulteta, te direktorom Sektora za saobraćaj zagrebačke Univerzijade 1987. godine.
Njegovi predlozi rešenja saobraćajnih gužvi mnogima mogu delovati pomalo radikalno, ali u drugim zemljama, i to onima u okruženju Hrvatske, dali su rezultate, pojašnjava sagovornik Euractiva.
EURACTIV: HAC je sklopio sporazum s Telepassom kojim se korisnicima tog uređaja iz Italije, Francuske, Španije i Portugala omogućuje korišćenje ENC-a u Hrvatskoj. Šta će to doneti?
DADIĆ: Nije loše što smo sklopili sporazum s njima, ali bolje bi nam bilo da smo sporazum sklopili s Austrijom, Mađarskom i Slovenijom i uveli vinjete kao prelazno rešenje do naplate putarine na svim putevima putem satelitske navigacije.
Kada bismo uveli vinjete, zapravo bi nam se smanjile putarine, a ne bi više bilo ni takse na gorivo. S druge strane, Austrija, Mađarska i Slovenija su zemlje iz kojih nam dolazi najviše turista.
Tu je više mogućih modela. Jedan je da kupci austrijskih, mađarskih ili slovenskih vinjeta slobodno mogu voziti i po autoputevima u Hrvatskoj, pri čemu bi se prihod od vinjeta delio na dva dela. Moguće je i da toga ne bi bilo, već bi i dalje svaka zemlja zadržala svoje vinjete koje kupci mogu koristiti samo na njihovom području. Ipak, koristi od toga i u tom bi slučaju bile velike.
U svakom slučaju, vinjete bi podstakle turistička putovanja. Vozače bi podsticale da češće koriste autoputeve i usluge koje se na njima nude.
Što ako se, na primer, uvede naplata korišćenja zaobilaznice Zagreba, a to će se, pre ili kasnije, morati dogoditi? To bi izazvalo bes ljudi iz šire okoline Zagreba koji zagrebačku zaobilaznicu koriste svakodnevno i ne plaćaju njeno korišćenje. Uvođenjem vinjeta tog problema ne bi bilo jer bi korišćenje zagrebačke zaobilaznice bilo u ceni vinjete.
Zato mislim da model koji je dogovoren s Telepassom zapravo nije dobar. To će se videti u primeni. Ova tehnologija je preskupa u poređenju s vinjetama.
EURACTIV: HAC je sklopio i sporazume o korišćenju uređaja ENC-a u Srbiji i Federaciji BiH koji omogućuje interoperabilnost uređaja u tim zemljama. Koristi od toga imaće kako korisnici hrvatskog ENC-a u Srbiji i BiH, tako i korisnici tamošnjih ENC uređaja kada putuju kroz Hrvatsku?
DADIĆ: Ako imate loš sistem naplate, sklapate sporazume s onima koji imaju isti ili sličan sistem koji je takođe loš. Ne kažem da deo vozača od toga neće imati koristi.
Ipak, mislim da je trebalo da se ugledamo na naše prve komšije - Slovence i Mađare, pa i Austrijance, odakle nam i dolazi najviše turista, i uvesti vinjete. Onda bi se i Srbija i BiH ugledale na Hrvatsku.
(EURACTIV.rs)