Povećanje cena hrane, kao i nestašice, brinu većinu evropskih potrošača dok skoro pola ispitanika veruje da ti troškovi nisu ravnomerno raspoređeni širom kontinenta.
Tokom praznične sezone, mnoga evropska domaćinstva smanjila su iznose izdvojene za hranu kako bi se izborila sa problemima snabdevanja i poskupljenjima, pokazalo je istraživanje sprovedeno nad 5.000 ljudi u deset zemalja Evrope.
Podaci pokazuju da većina ispitanika smatra da je rat u Ukrajini podigao cene u Evropi, dok mnogi ocenjuju da su troškovi neravnomerno raspoređeni.
"Skoro polovina ispitanika ocenilo je da cene nisu jednako distribuirane, a 48 odsto anketiranih veruje da je rat omogućio proizvođačima i maloprodaji da više zaradi", piše u istraživanju koje je sproveo konzorcijum evropskih univerziteta uz podršku Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju.
Oksfam (Oxfam) je tokom 2022. ocenio da je bogatstvo milijardera iz sfere prehrambene industrije i energetike uvećano za više od 400 milijardi evra od 2020. godine, što znači da je u pitanju profit od jedne milijarde svaka dva dana.
Kupci smatraju da su najviše skočile cene hrane životinjskog porekla, kao što su crveno meso (55%), riba (52) i mlečni proizvodi (51 odsto). Porast cena naveo je četiri od deset ispitanika da kupuju manje mesa, odnosno trećinu njih da kupuju manje ribe i živinskog mesa. Istraživanje je pokazalo i porast u okretanju jeftinijim brendovima i prodavnicama.
Neki od anketiranih su odlučili da u potpunosti iz potrošačke korpe izbace određene proizvode. Među njima su već pripremljeni obroci (12 odsto) i alkoholna pića (deset odsto).
U 2021. godini je istraživanje koje je sprovela organizacija "Safe food advocacy Europe" pokazalo da 7,3 odsto ukupne EU populacije ne može da priušti obrok u kojem se nalaze meso, riba ili ekvivalent biljnog porekla, svakog drugog dana.
Istraživanje evropskih univerziteta navodi da su sve veće cene potrošače navele da donose "odluke o kupovini sa više svrhe i namere". Više od polovine anketiranih sada proverava cene više nego pre pandemije korona virusa, dok četiri od deset njih kaže da manje kupuje neplanirane artikle.
Profesor Univerziteta Arhus, Klaus Grunert, nada se da će istraživanje dovesti do odluka po ovom pitanju koje će biti informisanije i pravovremenije. Cene hrane nalaze se u pravom vrtlogu, i potrebne su mere koje bi umirile zabrinute potrošače.
Projekat konzorcijuma evropskih univerziteta nastavak je istraživanja sprovedenog 2020. godine, kada je utvrđeno da je pandemija korona virusa uz lok-daun dovela do dugoročnih promena u ponašanju kada je u pitanju hrana.
"Ne smemo zaboraviti da za manje imućna domaćinstva, jednostavna adaptacija navika pri kupovini hrane neće biti dovoljna. Ova domaćinstva bi trebalo podržati adekvatnim društvenim merama tokom čitave krize sa cenom života. Supermarketi bi trebalo da odigraju ulogu u rešenju, kako bi omogućili da postoji opseg budžeta tamo gde je najpotrebniji potrošačima", rekla je Kamij Perin, senior food policy officer at the european consumer organization.
Ukupni trend u Evropi pokazuje da je većina ljudi prilagodila svoje navike kada je kupovina u pitanju, ili pažljivijim razmatranjem cene, ili svesnijim izborima kao što su proveravanje etiketa i inovacije u sferi hrane.
(EURACTIV.rs)