Ekonomija

NEKADA JE JADRAN BIO PUN OVIH ŠKOLJKI: Na rubu su izumiranja, a mogući spas je eksperiment

Autor Bojana Zimonjić Jelisavac

Vrsta ostriga kamenica, nekada uzgajanih širom Evrope, ugrožena je a ovo je mogući spas.

Izvor: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

Evropski istraživači pokušavaju da "ožive" ostrigu kamenicu, ravnu školjku koja je tokom proteklog veka postala skoro iskorenjena. Sorta Ostrea edulis nekada je bila uzgajana širom Evrope, od Severnog do Jadranskog mora, od Norveške do Hrvatske, ali su tri faktora dovela do toga da bude skoro istrebljena.

Izlovljavanje, ali i pojavljivanje dva parazita sedamdesetih i osamdesetih kroz trgovinsku globalizaciju, desetkovali su populaciju kamenica. Od nekada naširoko prisutne vrste mekušca, ostala je samo šačica mesta na kojima i dalje uspeva sama.

U Francuskoj postoji mali broj farmi ostriga, uglavnom u zalivu Mon-Sen-Mišel koji je nešto zaštićeniji od bolesti i parazita koji utiču na ove ostrige. Proizvodnja, međutim, ne prelazi hiljadu tona godišnje dok druge vrste ostriga dostižu količinu od oko 80.000 tona na godišnjem nivou.

Širom sveta, najviše se uzgaja i konzumira sorta Crassostrea gigas, poreklom iz Japana, koja je mnogo otpornija od evrsopke vrste. Stotinu evropskih naučnika i menadžera udružilo se 2017. u nastojanju da ponovo obale naseli ovim ostrigama, i tada je nastala Alijansa za oporavak domaće ostrige.

Identifikovana su poslednja prirodna staništa, sprovedene su biološke i ekološke analiza vrste i okoline, i u Bretanji su počeli prvi eksperimenti koji bi mogli da dovedu do povećanja količine ovih ostriga. Slični eksperimenti odvijaju se i u Belgiji i Nemačkoj.

Naučnici najpre na veštačkim grebenima kultivišu "porodice" ostriga, a zatim ih prebacuju na prave sprudove u moru. Da bi se izbegla kontaminacija i da bi uzgajanje na masovnom nivou bilo moguće, pažljivo su odabrane samo najotpornije ostrige.

Ostrigama je potrebno tri godine da porastu i razviju se, te projekat još uvek nije dao rezultate koji mogu definitivno da se tumače. Na nekoliko pitanja stoga još uvek nema odgovora. Da li će implantacija na otvorenom moru dati željene rezultate, jer je ipak u pitanju okolina podložna brojnim narušavajućim faktorima? Da li će ovako uzgojene ostrige moći da se razmnožavaju sa divljim i prenesu im makar deo svoje otpornosti?

Ostrige su vrsta smatrana "inženjerskom" - one stvaraju prirodne grebene koji privlače bogati biodiverzitet, zadržavaju ugljenik i filtriraju vodu što algama omogućava da bolje apsorbuju svetlost.

Povratak kamenica omogućio bi i tržištu da se dodatno otvori, i umanji zdravstvene rizike koje predstavljaju monokulture. Iako je Francuska glavni proizvođač i konzument kamenica, i druge države članice EU promovišu sopstvena uzgajališta, a među njima su Irska i Hrvatska.

Francuski EURACTIV dodaje i da se može očekivati da će cena ovih ostriga biti dvostruko viša od uobičajenih, i da će tuce kamenica koštati između deset i 15 evra.

(EURACTIV.rs)