Zbog muka oko carinskih kašnjenja i dodatne birokratije otkako je Velika Britanija napustila Evropsku uniju, "Farrat", mali proizvođač iz Mančestera, povećava investicije kako bi kompenzovao - ali u Nemačkoj.
Nemački podaci pokazuju da su britanske firme prošle godine pokrenule 170 projekata direktnih stranih investicija u najvećoj evropskoj ekonomiji, u poređenju sa 50 upita britanskih firmi koje je zabeležio "German Trade & Invest" 2015. godine, godinu dana pre referenduma o Bregzitu.
Zbog muka oko carinskih kašnjenja i dodatne birokratije otkako je Velika Britanija napustila Evropsku uniju, "Farrat", mali proizvođač iz Mančestera, povećava investicije kako bi kompenzovao - ali u Nemačkoj.
Ovaj proizvođač antivibracionih delova za zgrade i mašine brzo raste, skoro udvostručivši broj zaposlenih u engleskom gradu u poslednjih pet godina, ali kaže da se Bregzit pokazuje kao prepreka.
„Sada usmeravamo velika ulaganja u uspostavljanje proizvodnih pogona u Nemačkoj kako bismo uklonili trgovinske prepreke", rekao je izvršni direktor Oliver Farel. „Bregzit sada materijalno ograničava naš rast."
Kompanija svakako nije sama u tome, sudeći po desetak razgovora koje je Rojters vodio sa šefovima kompanija, poslovnim grupama i političarima širom Engleske tokom 2023. godine.
Ekonomski podaci govore slično. Nemački podaci pokazuju da su britanske firme prošle godine pokrenule 170 projekata direktnih stranih investicija u najvećoj evropskoj ekonomiji, dok su kompanije tražile uporište na jedinstvenom tržištu Unije.
To je daleko više od 50 upita britanskih firmi koje je zabeležio nemački "Trade & Invest" 2015, godinu dana pre referenduma o Bregzitu.
Vlada u Holandiji je saopštila da je više od 300 „Bregzit kompanija" - britanskih firmi za koje smatra da pokušavaju da zaobiđu trgovinske prepreke - preselilo poslovanje tamo od 2016.
U međuvremenu, poslovne investicije u Britaniji početkom 2023. bile su oko 1% iznad svog nivoa u vreme glasanja u junu 2016. godine, što su neki ekonomisti pripisali neizvesnosti u pogledu trgovinskih veza sa EU.
U istom periodu, poslovne investicije su skočile za 25% u Francuskoj, 21% u Sjedinjenim Američkim Državama i za 7% u Nemačkoj, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Ekonomisti koji se zalažu za Bregzit kažu da takvi podaci ignorišu činjenicu da su britanske korporativne investicije doživele procvat u godinama pre sredine 2016. i da su morale da uspore. Poslovna istraživanja, međutim, ukazuju na Bregzit kao na faktor koji stoji iza slabih investicija poslednjih godina.
Izgubljene prilike
Priče o izgubljenim prilikama zbog Bregzita uobičajene su među poslovnim liderima u Mančesteru i okolini na severozapadu Engleske, rekao je gradonačelnik Endi Bernam.
„Retko ko ima nešto pozitivno da kaže", rekao je Bernam, koji je član opozicione Laburističke partije i želeo je da Britanija ostane u EU. "U većini slučajeva, to je dodalo komplikaciju koju ranije nisu imali."
Bernam je, međutim, rekao da je tržište EU i dalje od velike važnosti za Mančester, treći najveći grad u Britaniji nakon Londona i Birmingema.
Prema zvaničnim procenama, oko 61 odsto robnog izvoza iz Mančestera i okoline otišlo je u EU 2019. godine, u poređenju sa 42 odsto izvoza iz Londona i jugoistočne Engleske.
Bernam je rekao da je Mančester imao uspeha u međunarodnoj trgovini i privlačenju investicija, ali, kao u "Farrat"-u, među lokalnim preduzećima je postojao osećaj da bi lakše trgovinske veze učinile te rezultate još boljim.
Dok neke firme u Mančesteru ulažu u proizvodne pogone i kancelarije u EU kako bi sprečile prekid trgovine, druge kažu da nemaju drugog izbora osim da podele nove poslove sa kompanijama koje su u boljoj poziciji, kako bi poslovale unutar Unije.
"Creative Concern", reklamna i marketinška agencija, zapošljava preko 20 zaposlenih i za poslednjih 20 godina je izgradila snažan evropski biznis, uz korišćenje engleskog kao zajedničkog jezika na kontinentu.
Osnivač i direktor Stiv Konor rekao je da je to bilo uobičajeno u godinama neposredno nakon glasanja o Bregzitu - sve dok novi trgovinski uslovi sa EU nisu stupili na snagu u januaru 2021.
Sada, "Creative Concern" smatra da više ne može direktno da se licitira za projekte koji uključuju Evropsku komisiju, iako neki rivali iz drugih zemalja koje nisu članice EU to mogu, i moraju da dele projekte za koje je ranije sam davao ponude, sa firmama čija su sedišta u EU.
„Zato što je naša vlada, u svojoj beskrajnoj mudrosti, izabrala da teži teškom Bregzitu, nalazimo se u nepovoljnijem položaju od drugih zemalja koje nisu članice EU, što dodaje so na ranu", rekao je Konor.
Britanska vlada kaže da odnosi sa EU napreduju, ukazujući na memorandum o razumevanju za trgovinu finansijskim uslugama koji je potpisan prošlog meseca, a koji je ministar finansija Džeremi Hant opisao kao „prekretnicu" u dijalogu sa Unijom.
Ekonomisti i poslovne grupe kažu da je problem trgovinskih nesuglasica sa EU otežan nedostatkom dugoročne fiskalne strategije u Britaniji, pošto ponovljene privremene poreske olakšice nesmetano odgovaraju prosečnom sedmogodišnjem investicionom ciklusu za proizvođače, navodi trgovinsko telo "Make UK".
Britanske kompanije takođe čekaju da čuju kako - ili čak da li - London namerava da se takmiči sa ogromnim subvencijama za zelenu energiju i tehnologiju koje su dale SAD i EU.
Britanska vlada saopštila je da ima ambiciozan cilj da dostigne neto nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine i veruje da su slobodna tržišta - a ne subvencije - najbolji način da se to postigne.
U "Farrat"-u, efekti Bregzita su pritajeni, prevazilaze odluke o investicijama, rekao je Farel, opisujući osećaj nelagodnosti koji potencijalni strani klijenti imaju prema britanskim firmama.
Ova nelagodnost je već naštetila "3P Innovation", još jednom brzorastućem proizvođaču sa sedištem u gradu Vorvik u Midlendsu. Oni prave opremu za automatizaciju koja se koristi u zdravstvenoj i prehrambenoj industriji, mašineriju koja je često ukombinovana sa izolatorskim jedinicama - kućištima za sterilnu proizvodnju - koje prave specijalizovane firme.
Osnivač Dejv Sivord rekao je da je "3P" propustio jedan EU ugovor jer je klijent smatrao da je previše rizično poslati izolatorsku jedinicu u Britaniju kako bi se uparila sa mašinama "3P" pre nego što se vrati u EU - zbog carinskih provera i potencijalnog kašnjenja.
„Dakle, to je bio ugovor za koji znamo da smo ga izgubili samo zato što više nismo u EU", rekao je Sivord, odbijajući da identifikuje klijenta.
"Manje muka"
Sivord je rekao da je jednostavan pristup CE programu sertifikacije Evropske unije ključan za opstanak "3P Innovations", pošto zahteve u vezi sa sigurnošću, zdravljem i životnom sredinom imaju klijenti iz EU, kao i američki i japanski kupci koji žele opremu sa CE sertifikatom.
On je rekao da je bilo napornih meseci dok je kompanija radila na tome kako da pristupi programu CE izvan EU. Na kraju je otvorila kancelariju u Holandiji.
Do sada je takođe bilo malo znakova da kompanije vraćaju proizvodnju u Britaniju nakon Bregzita, iako neke razmišljaju o tome, prema istraživačkom centru "UK in a Changing Europe" koji se bavio manjim proizvođačima u Vest Midlendsu.
Ali, kao i kod "Farrat"-a i "3P Innovation"-a, takođe je otkriveno da su neke kompanije otvorile ili proširile svoje poslovanje u EU.
„Kupci iz EU žele manje muke. Oni ne vide Ujedinjeno Kraljevstvo kao pouzdanog dobavljača", rekao je Sabra Krišnan Harihara, šef istraživanja u Privrednoj komori šireg regiona Mančestera.
„Dugoročni uticaj ovoga će verovatno biti da će manji broj preduzeća želeti da iskoriste mogućnosti za međunarodnu trgovinu", rekao je on.
(EURACTIV.rs)