Top 100 zapadnih kompanija koje su ostale u Rusiji zaradile su toliko novca da su kroz poreze 2022. godine uložile skoro 288 milijardi rubalja, ili 3,5 milijardi dolara, navodi se u izveštaju "Novaya Gazeta Europa".
Evropska unija gubi strpljenje sa bankama Unije koje i dalje rade u Rusiji - a jedan visoki zvaničnik Evropske centralne banke (ECB) javno vrši pritisak na njih da napuste tu zemlju.
„Mislim da je važno da banke ostanu veoma fokusirane na dalje smanjenje svoje izloženosti i, u idealnom slučaju, da napuste tržište što je pre moguće", rekao je Andrea Enrija, glavni supervizor ECB-a na Evropskoj finansijskoj konferenciji u utorak.
„Taj proces ne samo da podržavamo, već snažno ohrabrujemo banke da to urade jer postoji ogroman rizik za reputaciju zbog nastavka poslovanja u Rusiji, u ekonomiji koja pokušava da ograniči uticaj sankcija i koja podržava ratne napore", dodao je Enrija.
Nejasno je koliko zapadnih banaka još uvek posluje u Rusiji. "Financial Times" (FT) je u januaru izvestio da je samo 45 zapadnih banaka sa podružnicama u Rusiji uspela da izađe sa tog tržišta.
Komentari zvaničnika ECB usledili su nakon naslova da su neke zapadne kompanije koje posluju u Rusiji i dalje profitabilne u zemlji - čak i više od godinu dana nakon sveobuhvatnih akcija zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Top 100 zapadnih kompanija koje su ostale u Rusiji zaradile su toliko novca da su kroz poreze 2022. godine uložile skoro 288 milijardi rubalja, ili 3,5 milijardi dolara, navodi se u izveštaju "Novaya Gazeta Europa" od 8. juna. Konkretno, austrijska Rajfajzen banka je skoro učetvorostručila neto profit na 141 milijardu rubalja, prema ovim ruskim novinama.
Rajfajzen banka pokušava da odvoji svoje poslovanje u Rusiji, navodi se u izveštaju Rojtersa od 23. maja, pozivajući se na tri osobe upoznate sa ovim pitanjem. Međutim, teško je prekinuti veze sa Rusijom.
Više od godinu dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, samo 526 kompanija je prekinulo poslovanje sa zemljom, pokazuje studija sa Univerziteta Jejl, iako je 1.000 kompanija najavilo da će to dobrovoljno uraditi samo dva meseca nakon što je počeo rat u Ukrajini.
Ali to nije zbog nedostatka volje i pokušaja: više od 2.000 kompanija tražilo je odobrenje za izlazak sa ruskog tržišta, izvestio je FT u martu, ali je napredak bio spor zbog logističkih kašnjenja.
Čak je i Enrija iz ECB-a priznao da je stranim bankama teško da brzo napuste Rusiju.
„Ruske vlasti vrše veliki pritisak na banke i postavljaju im prepreke kako bi ih sprečile u tome", rekao je Enrija u utorak. On je naveo odobrenje ruskog predsednika i značajne udare na investicije kao poteškoće sa kojima se banke suočavaju na putu ka izlasku iz te zemlje.
Ipak, banke iz EU su uspele da smanje svoju izloženost prema ruskim partnerima za 37 odsto u 2022. godini, rekao je on.
"Vršili smo veliki pritisak na banke da smanje tu izloženost", dodao je Enrija.
(EURACTIV.rs)