Velika Britanija pretrpela je najgori izvoz u poslednjoj deceniji, posle Japana, od svih zemalja članica G7, prema podacima UN.
Ovaj podatak mogao bi da predstavlja dodatni pritisak na britansku vladu da preispita svoj trgovinski sporazum sa EU posle Bregzita.
Kako se većina ostalih G7 zemalja svetskih ekonomija oporavila od pandemije, rast izvoza je ostao spor u Velikoj Britaniji u vreme kada su se kompanije koje trguju sa EU suočile sa dodatnom birokratijom i troškovima kao rezultatom izlaska iz EU.
Ovaj rast je nizak, u poređenju sa Kanadom u kojoj je rast izvoza dvocifren (10,2 odsto), Francuskom (16,1 odsto), Nemačkom (22,7 odsto), Italiji (15,9 odsto) i SAD (13,8 odsto).
Podaci sa Konferencije UN o trgovini i razvoju pokazuju da je britanski izvoz robe i usluga imao vrednost od 813 milijardi funti u 2012. godini i da je porastao za samo šest odsto na 862,6 milijardi funti do 2021. godine. Na nivou svih 27 zemalja članica EU izvoz je porastao za 29,1 odsto od 2012. do 2021. godine.
Kakav je bio izvoz pre Begzita?
Vrednost izvoza iz Velike Britanije u 2019. godini, pre Bregzita i pandemije, iznosila je 881,6 milijardi funti što je oko 20 milijardi funti više nego u 2021. godini. Samo Japan, koji je bio posebno izložen padu potražnje iz Kine, zabeležio je slabije rezultate rasta izvoza od Velike Britanije. Izvoz Japana porastao je svega 0,5 odsto za 10 godina.
To se desilo jer je Kina postala samoj sebi dovoljna proizvodeći robu poput automobile, delova, čelika itd.
Sporazum o trgovini i saradnji koji je Velika Britanija sklopila sa EU nakon godina prepirki treba da se revidira 2024. godine. Lider laburista Keir Starmer rekao je da će vlada koju vodi on tražiti bolje uslove trgovine, iako je ograničio obim bilo kakvih promena koje se tiču ponovnog pridruživanja jedinstvenom tržištu ili pregovaranja o carinskoj uniji.
Ponovljene su pritužbe poslovnih lidera na niz prepreka za trgovinu sa Evropskom unijom nakon Bregzita i nedostatak napora od strane britanske vlade u nastojanju da ih reši.
Bregzit već ugrožava poslovanje kompanija
Nedavno su se tri najveća svetska proizvođača automobila, Vauxhall (General Motors UK), Jaguar Land Rover i Ford, obratila vladi uz predlog da treba da ponovo pregovara sa EU kako bi promenila pravila posle Bregzita koja bi trebalo da stupe naredne godine a za koja već kažu da ugrožavaju proizvodnju električnih vozila u Velikoj Britaniji.
U svojoj najnovijoj prognozi, Kancelarija za budžetsku odgovornost je saopštila da očekuje da će se slabljenje ukupne trgovine u Velikoj Britaniji zadržati u naredne dve godine, uz predviđanje da će obim izvoza pasti za 6,6 odsto u 2023. i za 0,3 odsto u 2024.
Ministar trgovine senci, kako ga Gardijan zove, Geret Tomas rekao je da je razočaravajući rast izvoza u poslednjoj deceniji direktan rezultat dodatnog opterećenja kompanija koja izvoze u Evropu, koja ostaje najveće tržište u zemlji.
“Torijevci u poslednjoj deceniji nisu uspeli da ispune ključne trgovinske ciljeve, smanjili su podršku kompanijana koja žele da dobiju nove izvozne ugovore i otežali su trgovinu sa ključnim saveznicima”.
(EURACTIV.rs)