Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25%. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 5%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,5%.
Izvršni odbor NBS je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja.
Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene.
Inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije.
Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki. Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama.
O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope.
To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka.
Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu.
Inflacija je dostigla vrhunac u martu i usporila u aprilu na 15,1% međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji.
Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine. Ulazak inflacije u granice cilja 3±1,5% očekuje se sredinom naredne godine.
Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2023. godine iznosio je 0,7%, što je bila i preliminarna procena Republičkog zavoda za statistiku.
Vođena rastom sektora energetike i rudarstva, industrijska proizvodnja je u periodu januar–april 2023. godine ostvarila međugodišnji rast od 1,9%. Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži povoljna kretanja i u aprilu – robni izvoz izražen u evrima u aprilu porastao za 5,6% međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 14,8% međugodišnje.
U nastavku godine, Narodna banka Srbije očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinese i oporavak eksterne tražnje iz zone evra.
Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine, stoji u saopštenju NBS.
(EURACTIV.rs)