Izrael ima hronični problem sa snabdevanjem vodom.
U sušnoj zemlji s pustinjskom topografijom, gde kiša pada samo zimi, svaka kap vode je dragocena. Većina kišnice u Izraelu nakuplja se od oktobra do marta, ali se obično voda gubi zbog oticanja. Galilejsko more se približava najnižem nivou u istoriji.
Međutim, izraelski naučnici došli su do nekoliko inovativnih rešenja. Da bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje vodom za izraelska domaćinstva, industriju i poljoprivredu, danas Izrael u velikoj meri zavisi od prečišćavanja otpadnih voda i desalinacije morske vode.
Samo desalinizacijom vode iz Sredozemnog mora – procesom kojim se uklanjaju so i druge nečistoće da bi se dobila voda za piće – zadovoljava se oko 60 do 80 odsto izraelske potrebe za vodom. Prečišćena otpadna voda iz samo jednog postrojenja u širem regionu Tel Aviva snabdeva izraelske farme sa 140 miliona kubnih metara vode godišnje. Poređenja radi, Sjedinjene Američke Države koriste samo četiri odsto prečišćenih otpadnih voda za poljoprivredne svrhe, dok se u Izraelu skoro 90 odsto ovih voda ponovo koristi.
Takođe, Izrael koristi i „otpad“ koji ostane nakon procesa prečišćavanja voda. Metan koji se oslobađa koristi se za gorivo u postrojenjima za prečišćavanje i za đubrenje useva.
Druge mere podrazumevaju smanjenje potrošnje mesa (za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je 15.000 litara vode), produžavanje roka trajanja povrća sprečavanjem gubitka vode; modifikovanje genoma useva kako bi se prilagodili dugim periodima suše; osposobljavanje korena biljke da raste u pravcima gde će moći da se snabde većom količinom vode; efikasniji sistemi za navodnjavanje useva sa senzorima koji će pokazati gde i kada je voda najpotrebnija.
Glavni problemi sa snabdevanjem vodom u Izraelu manifestuju se u suvoj i kamenitoj pustinji Negev, koja čini 60 odsto površine zemlje. Tu se razvio patentirani metod za navodnjavanje kapanjem vode, čime se na najefikasniji način koristi neophodna količina. Ova metoda štedi ogromne količine vode koje bi preplavile polja i otišle u otpad.
U Negevu je smešten kibuc u kom se uzgaja 1.000 hektara biljke jojobe uz upotrebu sofisticiranog sistema za navodnjavanje „kap po kap“. Njega su osmislili Izraelci koji su naselili zemlju 1946. godine.
Danas se u kibucu nalazi Netafim, globalni proizvođač linija za ovu vrstu navodnjavanja, koji izvozi svoju tehnologiju za velika poljoprivredna preduzeća, kao i male poljoprivrednike u zemljama u razvoju.
Na taj način rešenje lokalnog problema ima dalekosežan uticaj.
„Tehnologija koja se bavi rešavanjem tog problema sada se vraća svetu“, primetio je glavni biomedicinski inženjer Šijam Čandra, „i ima priliku da nas dovede na bolje mesto kada su u pitanju klimatske krize i globalni napori za očuvanje vode.“