U uglednom Bečkom institutu očekuju da će Hrvatska u ovoj godini ostvariti rast BDP-a od 2,5 posto, što je znatno iznad proseka novih članica Unije.
Uprkos primetnom usporavanju ekonomske aktivnosti u ovoj godini, hrvatska ekonomija bi u 2023. trebala proći bolje nego što se ranije očekivalo.
To je zaključak koji proizlazi i iz novih prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, prema kojima bi hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) u ovoj godini trebao porasti 2,5 posto.
Druga najveća stopa ekonomskog rasta među novim članicama EU
To je druga najveća stopa ekonomskog rasta među novim članicama Evropske unije u srednjoj i istočnoj Evropi. Veću stopu rasta BDP-a, naime, u ovoj bi godini trebala imati samo Rumunija, 3,0 posto.
Kada se u računicu uzmu i zemlje u tranziciji na jugoistoku Evrope koje još nisu članice EU, veću stopu ekonomskog rasta od Hrvatske u ovoj godini trebali bi imati i Kosovo, 3,6 posto, zatim Albanija, 3,3 odsto, i Crna Gora, 2,9 posto.
Sve zemlje regiona izbeći će recesiju, osim Mađarske
Ostale države trebalo bi, prema novim prognozama Bečkog instituta, proći slabije od Hrvatske. Ipak, s izuzetkom Mađarske, koja se suočava s visokom inflacijom i suspenzijom korišćenja fondova Evropske unije, a koja bi ove godine trebala biti u zoni ekonomskih minusa, s padom ekonomske aktivnosti od 0,5 posto, sve ostale zemlje regiona - bile članice EU ili izvan nje - ipak bi trebalo da izbegnu recesiju.
Tako bi BDP Bugarske u 2023. godini trebao porasti 1,7 posto, Češke 0,2 posto, Estonije 0,4 posto, Litvanije 0,9 posto, Letonije 0,3 posto, Poljske 1,0 posto, Slovenije 1,4 posto, a Slovačke 0,6 posto. Kada se njima pridodaju i već spomenute Rumunija i Hrvatska, prosečna stopa rasta BDP-a u novim članicama Unije u ovoj godini bi trebala iznositi 1,2 posto.
(EURACTIV.rs)