Ekonomija

LILIANA PAVLOVA, POTPREDSEDNICA EIB ZA ZAPADNI BALKAN: Podrška modernoj železničkoj mreži u regionu

Autor Milena Antonijević

Srbija je na dobrom putu da modernizuje ključnu železničku deonicu na Koridoru X, od Beograda do Niša, navodi se u autorskom tekstu Liliane Pavlove za EURACTIV.

Izvor: Evropska investiciona banka

Dok se transportni sektor širom sveta bori da smanji zagađenje, poboljša bezbednost i dostupnost, železnički prevoz se vraća u fokus kao održiva opcija koja bi mogla da odvede Evropu u klimatski neutralnu budućnost, s obzirom da učestvuje sa manje od 1% u emisiji štetnih gasova povezanih sa transportom.

I na Zapadnom Balkanu bi moderne, digitalizovane, brze železničke mreže mogle da donesu nove poslovne prilike i radna mesta, zahvaljujući uspostavljanju bližih veza unutar regiona i sa Evropskom unijom. Doprineće i većoj bezebednosti i efikasnosti regionalnog saobraćaja, turizma i trgovine.

Dok Srbija ima dobru gustinu železničke mreže koja se približava standardima u Evropskoj uniji, suočava se sa problemima u održavanju i unapređenju infrastrukture uglavnom zbog nedostatka investicija u prošlosti. Na sreću, situacija se menja na pozitivan način. 

Zahvaljujući 2,2 milijarde evra koje je obezbedila Evropska unija, Srbija je na dobrom putu da modernizuje ključnu železničku deonicu na Koridoru X, od Beograda do Niša. Po završetku radova, putovanje vozom između ova dva grada trajaće manje od dva sata brzinom do 200 km/h. Trenutno je potrebno najmanje šest sati vozom ili oko tri sata automobilom.

Radovima će se obnoviti oko 230 km železničkih šina, što će unaprediti putovanje za oko 2,3 miliona putnika godišnje i omogućiti prevoz oko 9,4 miliona tona tereta, a renovirana pruga doprineće i čistijoj životnoj sredini. Pod okriljem Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije, projekat se realizuje zahvaljujući kombinaciji savetodavne i finansijske podrške u vidu grantova (blizu 600 miliona evra) i zajmova (do 1,1 milijardu evra od Evropske invsticione banke i 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Brže staze za jačanje povezanosti i ekonomskog rasta Koridor X je deo panevropskih železničkih koridora koji povezuje centralnu Evropu sa Solunom i Sofijom. U Srbiji se proteže duž 872 km koloseka koje čine 23% ukupne domaće železničke mreže, povezujući zemlju sa Hrvatskom, Mađarskom, Bugarskom, Severnom Makedonijom i Grčkom. Duž ovog koridora postoji nekoliko železničkih deonica koje će biti dodatno podržane investicijama Evropske unije, a EIB doprinosi pripremi i implementaciji projekata.

Među njima EIB Global finansira i rekonstrukciju železničke pruge Niš - Dimitrovgrad
(oko 96 km), koja obuhvata i železničku obilaznicu oko Niša. Trenutno je grad okružen trouglastom mrežom železničkih linija koje su izgrađene kada je grad bio manji. Ova poboljšanja imaju za cilj smanjenje saobraćajnih gužvi i uklanjanje teretnog saobraćaja iz centra grada, čime se ubrzati trgovinske veze između Bugarske i Srbije, kao i dalje ka centralnoj Evropi.

Ka bezbednijem, multimodalnom transportu EIB je vodeći finansijer železnice širom sveta. Tokom poslednjih deset godina banka EU je uložila više od 39 milijardi evra u ovaj sektor, pomažući da se izgradi ili obnovi skoro 2 000 kilometara železničkih pruga. Na Zapadnom Balkanu, gde takođe obezbeđuje i savetodavnu podršku za pripremu i realizaciju ovakvih projekata, do danas je investirala blizu 1,2 milijarde evra. 

Sve ove investicije doprinose Strategiji održive i pametne mobilnosti Evropske unije, koja ima za cilj da udvostruči železnički teretni promet i utrostruči upotrebu brzih pruga do 2050. godine. 75% tereta se danas prevozi drumskim putem. Prema evropskom Zelenom dogovoru, značajan deo bi trebalo da se prebaci na železnicu i vodne puteve. Razvoj međusobno povezanog multimodalnog transporta će olakšati ovaj postepeni prelazak na energetski efikasnije opcije mobilnosti. Ilustracije radi, jedan voz može da preveze teret koliko i 280 kamiona, dok korišćenje železničkog saobraćaja umesto drumskog može smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 75%.

Održiva mobilnost budućnosti Železnica je takođe statistički među najbezbednijim vidovima transporta. Saobraćajne drumske nesreće odnesu 1,35 miliona života i više od 50 miliona
povređenih svake godine, kako smo čuli smo na regionalnoj konferenciji o bezbednosti na putevima „Vizija nula za Balkan", koju su u Beogradu organizovali Međunarodna putna federacija i Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije. Zbog ove poražavajuće statistike, Ujedinjene nacije su smrtne slučajeve i povrede na putevima proglasile krizom epidemijskih razmera. Samo u prošloj godini smrtni slučajevi na putevima odneli su 1 300 života u regionu Zapadnog Balkana, koji i dalje beleži više stope u poređenju sa zemljama EU.

EIB je već integrisala bezbednost u sve svoje transportne projekte i pridružila se se vodećim inicijativama iz ove oblasti. Finansiranje infrastrukturnih investicija iz oblasti digitalizacije i automatizacije takođe će odigrati ključnu ulogu u optimizaciji korišćenja železničkih resursa i kapaciteta, čime će se poboljšati bezbednost, intermodalni transport i interoperabilnost. Naš cilj je da transformišemo trenutne neodržive transportne sisteme u održivu povezanost za budućnost.

(EURACTIV.rs)