Minimalna zarada, koja je prvi put utvrđena 2011., trebalo bi da se revidira svake dve godine - ali je zamrznuta po prethodnoj stopi 2021. zbog gradske privrede pogođene kovidom.
Hong Kong je jedan od najskupljih gradova na svetu, sa najmanje pristupačnim stambenim tržištem na planeti i parking mestom koji koštaju skoro milion dolara.
Zato, kada je vlada Hong Konga u ponedeljak podigla minimalnu zaradu za mizernih 32 centa, aktivisti i radnici burno su reagovali.
„Mislimo da je ovo neprihvatljivo", rekla je Vong Šek-hung, direktorka programa za Hong Kong, Makao i Tajvan u dobrotvornoj organizaciji Oksfam. "Ne mogu se pokriti osnovne potrebe u Hong Kongu."
Nova minimalna zarada sada iznosi 40 hongkonških dolara (5,1 dolara) po satu, u odnosu na prethodnih 37,5 hongkonških dolara (4,78 dolara) po satu.
Minimalna zarada, koja je prvi put utvrđena 2011. godine, trebalo bi da se revidira svake dve godine - ali je zamrznuta po prethodnoj stopi 2021. zbog gradske privrede pogođene kovidom, a vlasti su u to vreme tvrdile da bi povećanje plata dovelo do „dodatnog pritiska na preduzeća" i rizika od smanjenja poslova sa niskim platama.
Ali Vong je rekla da će ovo novo povećanje napraviti malu razliku u Hong Kongu, koji je stalno rangiran kao jedan od najskupljih gradova na svetu.
Hong Kong se 2022. izjednačio sa Los Anđelesom na četvrtom mestu na Svetskom indeksu troškova života, koji je objavio Economist Intelligence Unit (EIU). Njujork, Singapur i Tel Aviv nalaze se na prva tri mesta.
Poređenja radi, u Njujorku je minimalna zarada 15 dolara po satu, u Los Anđelesu je 16,78 dolara po satu. U Tel Avivu se minimalna zarada kreće od 8,27 do 8,45 dolara po satu u zavisnosti od ukupnog broja radnih sati. Singapur nudi različite minimalne zarade u zavisnosti od sektora, koje se primenjuju samo za građane i stalne stanovnike.
Oksfam je saopštio da je nova minimalna plata i dalje niža od one koju bi dvočlana porodica dobila kroz gradski pogram socijalne pomoći i da demotiviše radnike. Pozvali su vladu da podigne minimalnu platu na najmanje 45,4 hongkonških dolara (5,78 dolara) na sat, nazivajući novo povećanje „skoro zanemarljivim".
Ali sekretar za rad i socijalnu pomoć Hong Konga Kris Sun odbacio je ovaj argument u januaru, tvrdeći da bi „mnogi ljudi... radije radili nego da primaju socijalnu pomoć jer misle da ona ima više vrednosti u njihovim životima".
„Na kraju krajeva, da li ljudi vole da idu na posao ili ne? U stvari, odlazak na posao nije samo zbog zarade. To je važno za nečiji duh i zdravlje", rekao je Sun, prenosi javni emiter RTHK. „Dakle, te dve stvari se ne mogu porediti. Jedno je blagostanje, drugo je rad."
Društvo za organizaciju zajednice u Hong Kongu (SOCO) je takođe predložilo višu minimalnu zaradu od najmanje 53,4 hongkonških dolara (6,8 dolara) po satu i tvrdilo da bi grad trebalo da sledi druge zemlje u određivanju minimalne zarade između polovine do dve trećine prosečne plate.
Prosečna zarada po satu u ovom gradu prošle godine bila je 77,4 hongkonških dolara (9,86 dolara), prema Odeljenju za popis i statistiku.
Minimalna zarada se ne odnosi na strane radnike - koji su ključni deo gradskog ekonomskog i društvenog tkiva, iz zemalja poput Filipina i Indonezije i po zakonu su obavezni da žive u domaćinstvima svojih poslodavaca.
Preokret ekonomije
Ekonomija Hong Konga je poslednjih godina doživela veliki potres zbog pandemije.
Pandemija je uništila industriju hrane, pića, ugostiteljstvo i turizam. U međuvremenu, razni radnički sindikati, koji su decenijama bili glasni zagovornici stotina hiljada radnika, raspali su se nakon uvođenja sveobuhvatnog zakona o nacionalnoj bezbednosti koji je korišćen za zatvaranje političkih ličnosti, novinara, nastavnika i demonstranata.
Dugi niz godina, hiljade demonstranata izlazilo bi na ulice svakog Praznika rada 1. maja da iznesu pritužbe ili zahtevaju bolje uslove. Ali masovni protesti su skoro nestali otkako je nametnut zakon o nacionalnoj bezbednosti.
U ponedeljak je bilo samo nekoliko malih demonstracija, sa fotografijama na kojima se vide ljudi koji ispred vladinih kancelarija drže natpise sa zahtevima za veće plate.
Pandemija je takođe povećala ionako veliki jaz u bogatstvu, pri čemu najbogatija domaćinstva sada zarađuju 47 puta više od najsiromašnijih, prema studiji Oksfama objavljenoj prošlog oktobra.
„Prihodi najsiromašnijeg dela stanovništva pali su za više od 20 odsto u poređenju sa njihovim prihodima pre izbijanja kovida", navodi se u tadašnjem saopštenju, ukazujući na druga pitanja kao što je značajna nezaposlenost među onima koji žive u siromaštvu.
Rastući troškovi života
Procenat ljudi koji žive sa minimalnom platom - uglavnom čistači, obezbeđenje i radnici u maloprodaji - zapravo je sada manji nego pre deceniju, rekao je Vong. Samo 2,6 odsto zaposlenih zarađivalo je manje od 40 dolara po satu 2021. godine, u poređenju sa 6,4 odsto njih u 2011.
Ali jaz između prosečne i minimalne zarade se povećao, što znači da se nejednakost u bogatstvu pogoršala. Čak i ako povećanje minimalne plate znači da radnici zarađuju nešto više novca „u apsolutnom smislu... ne mogu da dele ekonomski rast grada istim tempom", rekla je Vong.
Ovo je predstavljalo poseban izazov u suočavanju sa globalnom inflacijom, koja je ugrozila životni standard ljudi.
Troškovi hrane u Hong Kongu porasli su za više od 7% od decembra 2019. do decembra 2022, rekla je Vong, pozivajući se na indeks potrošačkih cena (CPI) -- što znači da ljudi koji žive sa minimalnom platom „moraju da uštede (mnogo) novca, i možda ne mogu imati dovoljno da sebi priušte hranljive namirnice neophodne za zdrav život."
Troškovi električne energije su takođe porasli za više od 11% tokom istog perioda, rekla je ona, odražavajući slična povećanja širom sveta. U SAD su cene struje porasle za 12 odsto za samo 12 meseci, prema podacima iz 2022.
„Ovo je veoma težak teret za te porodice sa niskim primanjima", rekla je Vong.
(EURACTIV.rs)