Direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji Nada Knežević za EURACTIV o ekonomskoj saradnji dve zemlje i njihovih privrednih komora.
Da bi se jedno srpsko preduzeće našlo na tržištu Evropske unije, ono mora da bude spremno na velike troškove, dugoročno planiranje, kao i dodatno angažovanje radnika sa specifičnim znanjima. Treba posedovati znanje koje se tiče pravne regulative poslovanja u EU, a za proizvode se podrazumeva da su atestirani. Nakon toga sledi analiza konkurencije, uspostavljanje poslovnih kontakata i obrada tržišta. O tome koliko uspešno posluju srpska preduzeća u Austriji i gde još ima prostora za njihovo unapređenje, za EURACTIV specijal govori Nada Knežević, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji.
Kada srpska preduzeća odluče da prošire poslovanje na tržište Evropske unije, najčešće to urade u Austriji. Zašto je to tako?
Odluka da se poslovanje najčešće proširi na austrijsko tržište leži u činjenici da se ono percipira kao ulazna vrata na čitavo nemačko govorno područje. Ukoliko se na ovom, inače zaista zahtevnom tržištu, ostvari uspeh, onda je to ozbiljna i značajna referenca za neki sledeći korak, koji logično sledi, a koji potom poslovično ide u pravcu Nemačke, odnosno Švajcarske. Austrijsko tržište je iz srpske perspektive bliže, ne samo geografski već i s obzirom na sličnu veličinu države, pošto je Nemačka desetostruko veća, a Švajcarka percipirana kao u velikoj meri zatvoreno tržište.
Kada uspostavite poslovanje na austrijskom tržištu, onda već imate osnovne alate za dalju ekspanziju, pošto tada već imate znatno iskustvo, potrebnu sertifikaciju, kredibilne reference, a najčešće već i zaposlene koji govore nemački jezik. Moguće je ostvariti poslovanje i na engleskom jeziku, ali je za jedan ozbiljan i dugoročan rad nemački jezik ipak neizostavan. Dakle, nemačko govorno područje u okviru EU, koje je daleko najveće i platežno najsnažnije u okviru čitave zajednice, glavni je motiv zašto se srpska preduzeća odlučuju na dolazak na austrijsko tržište. Jedan od argumenata koji se često pominje jeste znatno prisustvo srpske dijaspore, ali je njegov značaj u različitoj meri bitan, odnosno u prvom redu zavisi od toga šta je delatnost kojom se kompanija bavi ili vrsta proizvoda koji se plasira.
Koji su sve benefiti za srpsko tržište zbog saradnje sa austrijskim, u različitim sektorima (privreda, turizam, IT...)?
Austrijska privreda je otvorena i snažno eksportno orijentisana. Od svakih 10 evra koje austrijska privreda zaradi nešto preko šest evra se ostvaruje na osnovu izvoza, pri čemu je svako drugo radno mesto u državi direktno zavisno od eksporta. Ekspertiza u pogledu izlaska na strana tržišta i plasiranje sopstvenih proizvoda je nešto što austrijsku privredu čini vrlo posebnom, i to je specifično znanje koje bi i mi trebalo da usvojimo i iskoristimo u sopstvenom nastupu na stranim tržištima.
Uspostavljanje kontakata, marketinške aktivnosti, lobiranje je nešto što je na zaista visokom nivou, i to u globalnom poređenju, ali u istoj meri i sam kvalitet proizvoda. Kada su usluge u pitanju, a to se u prvom redu odnosi na turizam i ugostiteljstvo, austrijske kompanije su vanredno uspešne, a svaki transfer znanja i iskustva u ovom pogledu za srpsku privredu je vrlo dragocen. Kroz rast privredne saradnje i kooperacije sa austrijskim preduzećima, koji su sve intenzivniji, srpska privreda uči i razvija se brže nego što bi to bio slučaj da se oslanjamo samo na sopstvene snage.
Međutim, ima oblasti u kojima se izuzetno uspešno nosimo po kvalitetu sa austrijskim kompanijama, odnosno u kojima ne zaostajemo nimalo, kao što su npr. usluge u IT sektoru. Postoje srpske kompanije koje već u kontinuitetu posluju na austrijskom tržištu i koje su izuzetno uspešne u poslovima kojima se bave, kvalitetom ne samo da idu u korak sa austrijskim nego često nude i kvalitet više. Ovakvi primeri su dragoceni u smislu stvaranja pozitivnog imidža srpskih proizvoda, a njihovo propagiranje jedan od načina da se polako prevazilaze predrasude koje strana tržišta imaju kada su u pitanju srpski proizvodi i usluge. Borba s predrasudama je izuzetno težak posao, a to najbolje znaju ona srpska preduzeća koja se uspešno bave izvozom.
Kako biste ocenili saradnju privrednih komora Srbije i Austrije i gde još ima prostora za njeno unapređenje?
Privredna komora Srbije u Privrednoj komori Austrije ima snažnog i, usudila bih se da kažem, strateškog partnera. Komunikacija dve komore je vrlo intenzivna i kontinuirana, na svim nivoima, tako da sam mišljenja da je teško naći oblast u kojoj nismo ostvarili saradnju. Sarađujemo počev od samog institucionalnog i operativnog rada komore, definisanja strategija rada, ponuda usluga i neposredne podrške privredi, organizacije zajedničkih događaja, transfera znanja i ekspertize u oblastima od značaja, uspostavljanja komunikacije i saradnje između preduzeća.
Saradnja će se razvijati i produbljivati vremenom, onako kako se povećava prožimanje dve privrede, ali teško da mogu da kažem da postoji nova oblast saradnje koju do sada već nismo započeli. Ovo se ne odnosi samo na saradnju austrijske sa srpskom komorom već se odnosi i na naše regionalne inicijative, u kojima je Privredna komora Srbije jedan od ključnih nosilaca. I u pogledu ovih aktivnosti Privredna komora Austrije je pouzdan partner koji jasno sagledava potrebu povezivanja širih regiona.
Šta smatrate najvećim uspehom kada su u pitanju odnosi Austrije i Srbije?
Teško da mogu da izdvojim jednu temu ili oblast, pa da je nazovem najvećim uspehom. U ovom trenutku mislim da možemo da budemo zadovoljni načinom na koji raste trgovinska razmena između dve države. Prethodne 2022. godine, prema podacima Statistike Austrije, trgovinska razmena dve države dostigla je vrednost od nešto preko 1,9 milijardi evra. Deo povećanja razmene u prethodnoj godini leži svakako i na rastućoj inflaciji, ali kada imate u vidu da je trgovinska razmena naše dve države prvi put u istoriji prešla granicu od jedne milijarde evra 2016. godine, a da je onda do 2022. njena vrednost skoro duplirana, onda je to, po meni, veliki pomak.
EURACTIV specijal posvećen je sveukupnim odnosima Austrije i Srbije, kroz sve aspekte saradnje. Pogledajte ceo specijal.
(EURACTIV.rs)