Kineska ekonomija suočava se sa sve nižim cenama, stručnjaci objašnjavaju zašto u Kini opada inflacija.
Dok se celi svet bori da spusti cene koje rastu sve više i ugrožavaju životne standarde, Kina pokušava da uradi - upravo suprotno.
Cene za potrošače su u martu, u poređenju sa istim periodom 2022. godine, porasle samo za 0,7 odsto, a proizvodne cene padaju već šest meseci uzastopno. U Americi su, poređenja radi, pve skočile za pet odsto, a u Evropskoj uniji za 8,3%.
U Kini cene stagniraju ili padaju uprkos činjenici da je Narodna banka Kine smanjila kamate i usmerila dodatnu gotovinu u finansijski sistem kako bi podstakla ekonomiju, i uprkos uklanjanju strogih mera protiv korona virusa krajem prošle godine.
Nesigurnost oko stanja ekonomije znači da mnoga kineska domaćinstva i dalje novac čuvaju, umesto da ga troše, i kompanije oklevaju sa novim investicijama. Sve to zajedno dovodi do pada cena i plata, od kojih će se ekonomija potencijalno oporavljati uz velike poteškoće, piše "Si-En-En".
"U suštini, ekonomija Kine je deflatorna", objašnjava ekonomista Rejmond Jung. Kineski BDF je narastao za 4,5% u prvom kvartalu, ali taj rast uglavnom je odražavao dejstvo povećane potražnje među kupcima nakon trogodišnjih restrikcija. Bez nje, rast BDP-a bio bi samo 2,6%.
U kineskoj ekonomiji mnogo je novca, i zalihe su se povećale za 5,6 triliona dolara u proteklih 15 meseci. Narodna banka Kine pokušava da podstakne ljude na trošenje uz pomoć više alata kao što su spuštanje obaveznih rezervi i operacije otvorenog tržišta.
Ali kupci kao da jedva reaguju, i umesto da troše novac, čuvaju ga u rekordnim količinama. Najveći deo novih pozajmica otišao je lokalnim vlastima, ocenjuju analitičari, koje su se na taj način rešile ranijih dugova.
Neobična kombinacija opadanja cena i zaliha novca bez presedana podstakla je priče o deflaciji, koaj se definiše kao širok pad opštih nivoa cena za dobra i usluge u određenom vremenskom periodu.
Deflacija je loša za ekonomiju, jer potrošači i kompanije mogu da odlažu transakcije u nadi da će cene dodatno pasti, što samo podstiče ekonomske probleme. Slična situacija je dve decenije "mučila" japansku ekonomiju, koja se tek sada oporavlja.
"Ako bi trebalo da opišemo trenutnu situaciju ekonomije u Kini jednom rečju, to bi bila deflacija. Započela je, a ekonomija se nalazi na teritoriji recesije", navodi profesor Liu Juhui.
"Puls prave ekonomije i dalje je slab, jer se nisu povećale cene nekretnina niti finansijska dobra. Kineska domaćinstva su duboko zadužena i nemaju ni priliku, ni volju da troše. Lokalne vlasti čije su finansije desetkovane kombinacijom kraha tržišta nekretnina i pandemije, ponašaju se kao zombiji zbog briga o dugovima. Rapidno opada i spremnost na korišćenje kredita od strane različitih subjekata. Trenutna Kina je kao Amerika pre 15, ili Japan pre 30 godina", rekao je on.
Profesor ekonomije na Univerzitetu Cingua, Li Daokui, pozvao je Peking da podeli potrošačke vaučere u iznosu od 500 milijardi juana, odnosno 65 milijardi evra, kako bi se podstaklo trošenje do kraja 2023. godine.
"Čak i uz konzervativnu procenu, 500 milijardi juana u vaučerima dovešće do ukupne potrošnje od jednog triliona juana", rekao je on i objasnio da bi vlada tako kroz porez dobila najmanje 300 milijardi juana.
"Potrebno je, dakle, 200 milijardi troška da bi se podigla potrošnja na jedan trilion. Pa, zašto to ne uradimo", rekao je on.
Narodna banka Kine, sa svoje strane, ne obazire se na priču o deflaciji i brani svoje trenutne stavove. Zvaničnik banke Zu Lan rekao je prošle nedelje na konferenciji za medije da nema osnova za priče o dugoročnoj deflaciji ili inflaciji.
"Odluke o finansijskoj podršci stupaju na snagu i očekuje se da će potražnja kod potrošača rasti. Cene će se najverovatnije u drugoj polovini ove godine vratiti na prosečne nivoe prethodnih godina", rekao je on.
(EURACTIV.rs)