U Srbiji se, kao i u zemljama EU, o siromaštvu govori sa aspekta rizika od siromaštva, koji u našoj zemlji, prema poslednjim raspoloživim podacima iznosi 21,2%. Petina stanovnika ima mesečne prihode ispod takozvanog praga siromaštva.
Prag siromaštva je prema poslednjim dostupnim podacima iz 2021. godine iznosio 24.064 dinara. Unutar petine stanovnika koja je njime pogođena, najugroženija su lica starosti između 18 i 24 godine kao i stariji, iznad 65. godine.
Najvišu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece.
„Sasvim je izvesno da jedna petina stanovništva ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Naime, 2021. godine minimalna potrošačka korpa iznosila je u proseku 39.622 dinara. Dohodovno siromaštvo, koje se meri na ovaj način u Srbiji, jeste samo jedna dimenzija siromaštva. Međutim, način merenja ne obuhvata (ne)dostupnost zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih i niza drugih usluga u društvu. Brojne definicije u siromašne ubrajaju i one koji nemaju pristup zdravoj životnoj sredini i uticaju na donošenje odluka koje utiču na njihov život“, kaže za EURACTIV prof. dr Natalija Perišić, prodekanica za studije I stepena na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Profesorka Perišić dalje pojašnjava da je u Srbiji decenijama unazad proklamovano i implementira se pravo na socijalnu pomoć, koje podrazumeva naknadu, koju mogu da ostvare oni koji nemaju dovoljna sredstva za život. Ova naknada se od 2011. godine naziva novčana socijalna pomoć (NSP) i njeno ostvarivanje povezano je sa ispunjavanjem izuzetno striktnih uslova. O tome govori i podatak da je obuhvat stanovništva NSP 2.9% (dok je stopa rizika odsiromaštva 21.2%).
Prema podacima za februar 2023. godine koje je za EURACTIV dostavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj korisnika novčane socijalne pomoći je 185.382 lica (80.521 porodica), dok je broj radno sposobnih članova je 85.164.
„Imajući u vidu da nezaposlenost vodi u siromaštvo, sve mere koje se preduzimaju u cilju podsticanja zapošljavanja direktno utiču na smanjenje siromaštva“, kažu u ministarstvu.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju februara 2023. godine je registrovano 429.351 nezaposlenih lica, od čega je 239.928 žena (56%) i 83.372 (19,4%) mladih od 15 do 29 godina. Broj nezaposlenih smanjen je za 51.613 lica ili 10,7% u odnosu na isti period prethodne godine kada je broj nezaposlenih bio 480.964.
„U poslednjih deset godina broj registrovanih nezaposlenih se kontinuirano smanjuje. U odnosu na kraj februara 2013. godine kada je broj nezaposlenih bio 790.292, broj nezaposlenih u februaru ove godine manji je za 360.941 lice ili 45,7%“, pojašnjavaju za EURACTIV u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.
Profesorka Perišić se slaže da zaposlenje po pravilu predstavlja najbolji način borbe protiv siromaštva, ali to ne znači da zaposleni nisu siromašni. S druge strane, deca i stari su po definiciji nesposobni za rad i zaposlenje nije opcija za njih, podvlači profesorka.
„Zakon o socijalnoj karti iz 2022. godine dodatno je smanjio broj korisnika NSP, jer evidentira apsolutno svaku zaradu koju korisnik ostvari. Problem je u tome, što tada korisnik izgubi pravo na NSP, a tu zaradu ne ostvari i naredni mesec (jer je ona bila samo po osnovu nekog privremenog posla). Nakon toga, on ne može automatski da ostvari pravo na NSP ponovo“, naglašava ona.
U Centrima za socijalni rad, u kojima se isplaćuje i NSP, razvijen je niz socijalnih usluga, naročito psiho-socijalna pomoć.Dodatno, nevladine organizacije su izuzetno aktivne u pružanju ove pomoći. Još važnije, one se bave zastupanjem siromašnih i ukazivanjem na potrebu za poboljšanjem njihovog položaja.
Kako za EURACTIV kažu u Crvenom krstu Srbije, najugroženije stanovništvo obuhvaćeno je nizom mera pomoći koju oni sprovode. Crveni krst koordinira rad narodnih kuhinja u 77 gradova i opština u Srbiji, a okviru tekućeg ciklusa, dnevno se pripremi i podeli 32 492 obroka.
„Iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, Crveni krst nastoji da do najugroženijih građana distribuira i 50.500 sledovanja pomoći u vidu porodičnih paketa hrane i higijene. Ova podrška je usmerena na 125 gradova i opština i dosegne okvirno 125 hiljada pojedinaca u skoro 3000 naseljenih mesta“, pojašnjavaju u Crvenom krstu.
U ovoj organizaciji kažu da se potrebe najugroženijih pre svega odnose na pružanje direktne pomoći u vidu artikala hrane i higijene ali se kroz razne akcije solidarsnosti prikupi i dodatna pomoć u vidu obuće i odeće,dodatnih sredstava higijene i sličnog.
„Godišnje se prikupi značajna pomoć koja je u 2022. godine iznosila 11,6 tona različitih artikala. Crveni krst na taj način pomaže lica koja ne ostvaruju nikakav prihod, najugroženija staračka domaćinstva, penzionere sa najnižim primanjima, najugroženije porodice sa teško obolelim licem ili smetnjama u razvoju, najugroženije porodice samohranih roditelja ili najugroženije višečlane porodice“, navode u Crvenom krstu.
Na pitanje EURACTIV Srbija šta pojedinac i koliko može da čini sam kako bi izbegao siromaštvo, profesorka Perišić kaže da je prenošenje odgovornosti na pojedince zapravo otklon države i njen alibi da ona ne uradi ono što treba, da kreira dobre prilike za kvalitetno zaposlenje, dobre obrazovne, zdravstvene, stambene i socijalne usluge.
Dodatno, linija siromaštva je toliko niska, da se sigurno ogroman broj ljudi nalazi oko praga siromaštva i da je realno situacija još dramatičnija.
„ Zdravorazumski možemo zaključiti da su životni uslovi siromašnih nepovoljni i da to sigurno utiče na njihovo sveukupno zdravlje. Naročit izazov predstavlja siromaštvo dece, jer je ono kod njih prisutno u ranim životnim fazama, što nepovoljno određuje njihov kasniji razvoj. S druge strane, Evrostatovi podaci za države članice EU pokazuju da siromašno stanovništvo živi kraće, tj. umire ranije od ostatka populacije“, kaže EURACTIV sagovornica sa Fakulteta političkih nauka.
(EURACTIV.rs)