Gledanje omiljenog influensera kako uživa u najnovijem trendu brze hrane ili koktelu može delovati kao zabava, ali su ti postovi verovatno reklame u prikrivenom obliku, saopštila je Evropska unija u sredu (14. februara).
Evropska unija je zabrinuta zbog sve većeg uticaja kreatora sadržaja na društvenim mrežama - na sve, od fizičkog i mentalnog zdravlja, do politike i širenja dezinformacija.
S obzirom na to da se veruje da je influenserski marketing prošle godine doneo globalno oko 20 milijardi evra, Evropska komisija pokrenula je istraživanje o ovoj praksi.
Rezultati su bili nedvosmisleni: utvrđeno je da je 97 odsto influensera objavljivalo postove sa komercijalnim sadržajem, ali je samo 20 odsto "sistematski objavljivalo" da je to reklama.
Studija je obuhvatila 576 influensera u 22 države članice, kao i Island i Norvešku, kao deo procesa kako bi se proverilo da li se pridržavaju pravila EU o zaštiti potrošača - koje obavezuje kreatore da otkriju sve reklamne aktivnosti.
Platforme koje su kreatori koristili uključivale su Fejsbuk, Instagram, Snepčet, TikTok, platformu za emitovanje igara Tvič, Iks (ranije poznat kao Twitter) i Jutjub.
"Influenseri imaju značajan uticaj na svoje pratioce, od kojih su mnogi maloletni," rekao je komesar za pravdu EU, Didije Reinders, u saopštenju. "Pozivam ih da budu mnogo transparentniji prema svojoj publici".
Od influensera koji su bili proveravani, 119 je promovisalo "ne zdrave ili opasne aktivnosti", uključujući brzu hranu i alkohol, kozmetičke tretmane, kockanje ili trgovinu kriptovalutama.
Komisija je saopštila da će 358 influensera biti suočeno sa daljim postupcima ako ne budu poštovali pravila.
Potreba za "etičkim kodeksom"?
Dvadesetsedmočlana EU razmatra kakve mere preduzeti prema influenserima.
Dokument za diskusiju koji je videla AFP preporučuje da države članice "razmotre razvoj etičkog kodeksa ili etiketiranje za influensere".
Dokument datiran 31. januara navodi da influenseri mogu imati "pozitivan uticaj" na mlade - na primer, stvaranje osećaja zajednice za ljude koji su podređeni u tradicionalnim medijima - ali takođe upozorava na potencijalne "štetne" efekte.
"Dezinformacije koje dele neki influenseri takođe mogu imati negativan uticaj na društvenom nivou," navodi se.
Ova tema je došla u fokus posle skandala prošle godine u vezi sa italijanskom zvezdom na Instagramu, Chiara Ferragni, koja se istražuje zbog dogovora o humanitarnoj akciji u kojoj je pogrešno sugerisala da će prihodi od prodaje torti pomoći deci sa rakom kostiju.
Italija je reagovala planovima za povećanje nadzora nad influenserima.
Francuska je prošle godine usvojila zakon koji cilja influensere, u pokušaju da spreči kreatore da prodaju sumnjive proizvode ili promovišu rizične trendove.
EU je u poslednjih nekoliko godina sve više usmerena na digitalni svet.
Zakon o digitalnim uslugama (DSA) Evropske unije zahteva od kompanija , kao i potrošače koji kupuju onlajn.
Iako je uglavnom usmeren na velike tehnološke kompanije, DSA će takođe uticati na to kako influenseri koriste platforme za deljenje svog sadržaja, budući da zahteva veću transparentnost u vezi sa reklamama.
Sve kompanije moraju da se pridržavaju DSA od subote.
(JA/EURACTIV.rs)