Parlament Šri Lanke usvojio je zakon koji reguliše upotrebu interneta među svojim građanima, potez koji je izazvao strah među grupama za ljudska prava zbog ograničavanja slobode govora.
Zakon o bezbednosti na internetu u Šri Lanci, koji je usvojen sa 108 glasova "za" i 62 "protiv", ima za cilj da " donese odredbe za zabranu onlajn komunikacije određenih činjeničnih izjava u Šri Lanki" i "sprečavanje upotrebe onlajn naloga i neautentičnih onlajn naloga u zabranjene svrhe", piše CNN.
Zakon će takođe stvoriti "Komisiju za bezbednost na internetu", petočlano telo koje imenuje predsednik, da "izdaje uputstva osobama koje komuniciraju zabranjene izjave prema ovom zakonu da obustave komunikaciju takvih izjava".
Vlada Šri Lanke tvrdi da će zakon pružiti zaštitu od zloupotrebe na internetu, ali grupe za ljudska prava su kritikovale ovaj stav, tvrdeći da je zakon zapravo usmeren na gušenje neslaganja i kritika.
"Šri Lanka se još uvek oporavlja od ekonomske krize delimično uzrokovane lošim upravljanjem i neuspesima odgovornosti", rekao je Meenakši Ganguli, zamenik direktora organizacije za ljudska prava Watch za Aziju, u saopštenju.
"U 2022. godini, višemesečni protesti koji su zahtevali reforme srušili su premijera i predsednika. Od dolaska na vlast te godine, predsednik (Ranil) Vikremesing je pokušao da uguši neslaganje".
“Azijska internet koalicija”, industrijska grupa, suprotstavila se zakonu kada je prvi put najavljen u septembru prošle godine.
Direktor Džef Pejn je rekao u saopštenju tada da "zakon predviđa drakonski sistem za gušenje neslaganja i prava stanovnika Šri Lanke na izražavanje".
"Iako se naše članice ozbiljno bave onlajn bezbednošću onih koji koriste njihove usluge, zakon ne sme sputavati inovacije ograničavanjem javne rasprave i razmene ideja koje mogu uticati na digitalnu ekonomiju."
Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava takođe je govorila protiv zakona u oktobru.
Pokretajući pitanje o predloženim kaznama za prestupnike, organizacija je rekla da "uključuje preširoku definiciju terorizma i daje široka ovlašćenja policiji - i vojsci - da zaustave, ispitaju i pretražuju, hapse i zadržavaju ljude, bez sudskog naloga."
Pre skoro dve godine, Šri Lanku su potresli višemesečni protesti zbog najgore ekonomske krize u zemlji u poslednjih 73 godine.
Tadašnji predsednik Gotabaja Radžapaksa bio je primoran da napusti zemlju nakon što su besni protestanti, koji su ga krivili za finansijsku situaciju, upali u njegovu rezidenciju.
Radžapaksa je podneo ostavku sa funkcije, otvarajući put trenutnom predsedniku Vikremesingu. Međutim, grupe za ljudska prava optužile su ga da guši neslaganje i utišava protestante.
"Represivni zakoni Šri Lanke omogućili su masovna kršenja ljudskih prava decenijama i doprineli ekonomskim i političkim krizama", rekao je Ganguli.
(JA/EURACTIV.rs)