Kina je prijavila rekordno nisku stopu nataliteta 2023. godine, jer joj se stanovništvo smanjivalo drugu godinu zaredom. Trend je označio produbljivanje demografskog izazova koji će imati značajne implikacije na drugu svetsku ekonomiju
Stopa nataliteta je najniža od osnivanja komunističke Kine 1949. godine.
Rođeno je oko 9,02 miliona beba, u poređenju sa 9,56 miliona beba u 2022. Ukupna populacija je pala u 2023. na 1,409 milijardi, što je za 2,08 miliona manje u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je biro.
„Prošlogodišnji nagli pad bi trebalo da bude delimično zbog karantina i najverovatnije će se nova rađanja oporaviti 2024. godine, iako strukturni opadajući trend ostaje nepromenjen", rekao je Lari Hu, glavni kineski ekonomista za Mackuarie Group.
NBS je potvrdila da je kineska ekonomija prošle godine porasla za 5,2 odsto, u poređenju sa vladinim ciljem od oko 5 odsto. Pa iako ova ekspanzija označava značajan porast u odnosu na 2022. godinu, kada je kineska ekonomija porasla za samo 3%, to je i dalje jedan od najgorih ekonomskih učinaka zemlje u više od tri decenije.
Kineske akcije su pale 16. januara nakon objavljivanja podataka.
Hongkonški indeks Hang Seng pao je za 3,7%. CSI300, koji se sastoji od 300 glavnih akcija kotiranih u Šangaju i Šenženu, pao je za 2,2%. Oba indeksa su imala lošu 2023. godinu, svaki za više od 10%.
Kina je opterećena nizom ekonomskih problema, uključujući egzodus investitora i deflaciju. Smanjenje stanovništva će sada primorati Peking da izvrši neke strukturne promene u svojoj ekonomiji i preoblikuje sektore, uključujući zdravstvenu zaštitu i stanovanje.
Podaci od srede nisu bili sasvim sumorni. U četvrtom kvartalu, kineski BDP je porastao za 5,2%, ubrzavajući rast od 4,9% u trećem kvartalu. Međutim, ovo povećanje možda neće biti dugoročno, kažu stručnjaci.
Alfredo Montufar-Helu, direktor Kineskog centra za ekonomiju i biznis u Konferencijskom odboru veruje da će se rast kineskog BDP-a usporiti na 4,1% u 2024. zbog nekoliko značajnih prepreka, uključujući tekući pad nekretnina i smanjenu potrošnju.
U decembru su cene novih stanova pale za najveći iznos u skoro devet godina, prema proračunu Rojtersa zasnovanom na podacima NBS, a investicije u nekretnine su pale za 9,6 odsto u 2023. u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja drugu godinu pada zaredom.
Najnoviji podaci dolaze nakon što je populacija Kine 2022. godine opala prvi put nakon decenija, što je, kako su analitičari rekli, prvi pad u zemlji od gladi 1961. koju je izazvao Veliki skok napred bivšeg lidera Mao Cedunga. Kinu je prošle godine pretekla Indija kao najmnogoljudnija zemlja na svetu.
Do usporavanja nataliteta dolazi uprkos pritisku vlade da podstakne više bračnih parova da rađaju decu nakon decenija restriktivne politike rađanja.
„Manje je ljudi koji se venčavaju i manje parova želi da ima decu", rekao je Jandžong Huang, viši saradnik za globalno zdravlje u Savetu za spoljne odnose (CFR) u Njujorku.
Pandemija Covid-19 takođe je verovatno uticala na postojeći trend „zbog uticaja na ekonomiju, usporavanje privrede, visoke stope nezaposlenosti među mladima, što je sve obeshrabrilo ljude da se venčaju i rađaju decu", rekao je on. .
Pad nataliteta poklapa se sa smanjenjem radne snage i ubrzanim starenjem stanovništva: dvostruki izazovi za kinesku vladu dok se bori sa finansiranjem zdravstvene zaštite i penzija za starije građane, dok ima za cilj da održi rast u ekonomiji.
Radna populacija Kine, klasifikovana kao oni starosti između 16 i 59 godina, opala je za 10,75 miliona prošle godine, što je doprinelo stalnom smanjenju. U međuvremenu, stanovništvo starije od 60 godina nastavilo je da se širi. Više od jedne petine stanovništva, ili skoro 297 miliona ljudi, sada je u toj starosnoj grupi.
Najviše administrativno telo Kine, Državni savet, prošle nedelje je objavilo smernice za jačanje takozvane „srebrne ekonomije", kao deo napora odozgo prema dole da se uhvati u koštac sa izazovima brige o sve većem broju starijih.
Smernice pozivaju sektore kompanija, uključujući stanovanje, zdravstvenu zaštitu i finansije, da prilagode usluge i proizvode za starije osobe. Razvoj zemljišta i finansiranje lokalne samouprave trebalo bi da podrže objekte za starije stanovnike.
Poziv da se razvije „srebrna ekonomija" usledio je nakon protesta u najmanje četiri grada prošle godine, gde su hiljade starijih izašle na ulice da protestuju zbog smanjenja mesečnih medicinskih davanja dok su se lokalne vlasti borile sa deficitima.
Stopa smrtnosti i broj smrtnih slučajeva u Kini takođe su porasli u 2023. u poređenju sa prethodnom godinom, pokazuju podaci.
Vlasti su prijavile stopu smrtnosti od 7,87 na hiljadu ljudi i 11,1 milion smrtnih slučajeva. U 2022. godini bilo je 10,41 miliona smrtnih slučajeva sa stopom smrtnosti od 7,37 promila.
Prošle godine, Kina je doživela veliku epidemiju Covid-19, a infekcije su se širile širom zemlje počevši od kraja 2022. nakon naglog popuštanja strogih kontrola pandemije.
Stručnjaci kažu da Kina nije objavila sveobuhvatne podatke o smrtnim slučajevima, čak i kada su vlasti branile svoju transparentnost podataka o Covid-19.
Povećanje od 690.000 smrtnih slučajeva prošle godine u poređenju sa 2022. je „vredno pažnje" kada se uporedi sa manjim, postepenim porastom tokom godina pre pandemije, prema Huangu iz CFR-a.
Poređenje naglašava značajnu eskalaciju smrtnih slučajeva tokom ere Covida, rekao je on.
Međutim, najnoviji podaci „možda neće u potpunosti obuhvatiti stvarni broj smrtnih slučajeva povezanih s Covidom", dodao je on, ukazujući na to kako ukupan porast smrtnih slučajeva između ove i prošle godine ne odgovara naučnim procenama smrtnih slučajeva tokom ponovnog otvaranja Kine.
Nezaposlenost mladih
Iznenađujućim potezom, NBS je vratila mesečnu stopu nezaposlenosti mladih posle petomesečne pauze.
NBS je u avgustu obustavila objavljivanje podataka o nezaposlenosti među mladima, nakon što je ta cifra dostigla uzastopne rekordne vrednosti od oko 21% usled šireg ekonomskog pada. Rečeno je da metodologiju treba poboljšati.
U decembru je stopa nezaposlenosti za osobe od 16 do 24 godine iznosila 14,9 odsto. U cifru je isključeno oko 62 miliona studenata, čiji bi glavni zadatak trebalo da bude „učenje", a ne traženje posla, saopštila je NBS.
Takođe je dodala novu kategoriju nezaposlenosti za ljude u starosnoj grupi od 25 do 29 godina, koja je u decembru dostigla 6,1%.
Kriza nekretnina, koja je u središtu mnogih ekonomskih problema Kine, i dalje je prisutna.
Prodaja kuća po kvadraturi pala je za 8,5% u 2023. godini, što predstavlja drugu godinu pada zaredom, a raspoloženje među investitorima je ostalo slabo.
Investicije u nekretnine su pale za 9,6% u 2023. u odnosu na 2022., što je takođe bila druga uzastopna godina pada.
Sektor nekretnina igrao je veliku ulogu u kineskoj ekonomiji, čineći čak 30% BDP-a, dok stambena imovina čini oko 70%, najveći udeo, u bogatstvu domaćinstva.
Prodaja zemljišta investitorima činila je više od 40% prihoda lokalne samouprave u godinama pre 2021. Sektor je zapao u krizu pre oko tri godine nakon što je vlada ograničila zaduživanje investitora.
Zbog starenja stanovništva, analitičari uglavnom očekuju da će potražnja za stambenim zgradama opasti u narednim godinama, što će povući industriju nekretnina i uticati na izglede za rast.
Industrijska proizvodnja je u decembru skočila za 6,8 odsto, što je bilo bolje od očekivanja. To je bio najbrži rast od februara 2022. Za 2023. fabrička proizvodnja porasla je za 4,6%, brže od povećanja od 3,6% iz 2022. godine.
Investicije u osnovna sredstva su takođe bile iznad tržišnih prognoza, za 3% više u decembru u odnosu na godinu ranije.
Maloprodaja je porasla za 7,4% u 2023. godini, preokrenuvši pad od 0,2% u 2022. Ali decembarska maloprodaja je porasla za 7,4% u odnosu na pre godinu dana, izostala je očekivanja rasta od 8%. To usporavanje je uglavnom uzrokovano sporijim rastom prodaje automobila i lekova.
Pomešani podaci ukazuju na potrebu za dodatnim stimulativnim merama vlade, kažu analitičari.
„Ublažavanje politike će i dalje biti očajnički potrebno kako bi se osigurao ekonomski oporavak 2024. godine", rekao je Karlos Kazanova, viši ekonomista za Aziju u UBP, švajcarskoj privatnoj banci.
(M.A./EURACTIV.rs)