Glavni grad Švajcarske ispituje pilot šemu kojom bi se dozvolila prodaja kokaina za rekreativnu upotrebu. Ovaj radikalan pristup rata protiv droge nije isproban nigde, a kreatori politike kažu da će možda baš to dati rezultate
Parlament u Bernu je podržao tu ideju, koja tek treba da prevaziđe protivljenje gradske vlasti, a takođe će zahtevati promenu nacionalnog zakona.
Politika droga širom sveta se razvija, a američka država Oregon, na primer, dekriminalizuje posedovanje malih količina kokaina 2021. godine u korist lečenja od droge.
Mnoge evropske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugal, više nemaju zatvorske kazne za posedovanje droge, uključujući kokain, iako se nigde nije otišlo tako daleko kao predlog o kome se raspravlja u Bernu.
Švajcarska preispituje svoj stav o drogi nakon što su neki političari i stručnjaci kritikovali potpune zabrane kao neefikasne, sa predlogom koji je trenutno u ranoj fazi, nakon suđenja koja su u toku da se dozvoli legalna prodaja kanabisa.
„Rat protiv droge je propao i moramo da razmotrimo nove ideje", rekla je Eva Čen, članica saveta Berna iz Partije alternativne levice koja je bila kosponzor ovog predloga.
„Kontrola i legalizacija mogu biti bolje od puke represije", dodala je ona.
Visoka upotreba kokaina u Švajcarskoj
Bogata Švajcarska ima jedan od najviših nivoa upotrebe kokaina u Evropi. Prema nivoima zabranjenih droga i njihovih metabolita izmerenim u otpadnim vodama, Cirih, Bazel i Ženeva su svi među prvih 10 gradova u Evropi, piše Rojters.
Švajcarski gradovi, uključujući Bern, takođe pokazuju sve veću upotrebu, dok su cene kokaina prepolovljene u poslednjih pet godina, navodi nevladina organizacija Addiction Svitzerland.
„Trenutno imamo mnogo kokaina u Švajcarskoj, po najjeftinijim cenama i najvišem kvalitetu koji smo ikada videli", rekao je Frank Zobel, zamenik direktora kompanije Addiction Svitzerland.
„Možete dobiti dozu kokaina za oko 10 franaka ovih dana, što je ne mnogo više od cene za pivo", kazao je on.
Bernova uprava za obrazovanje, socijalna pitanja i sport priprema izveštaj o mogućem odlučivanju o predlogu kokain, ali to ne znači da će se ono definitivno održati.
"Kokain može biti opasan po život i za prve i za dugotrajne korisnike. Posledice predoziranja, ali i individualna netolerancija čak i na najmanje količine, mogu dovesti do smrti", saopštila je vlada Berna.
Član bernskog parlamenta Čen rekao je da je prerano reći kako će se razvijati pilot šema, uključujući gde će se droga prodavati ili kako će biti nabavljena.
„Još smo daleko od potencijalne legalizacije, ali treba da razmotrimo novi pristup", rekao je Čen.
„Zbog toga pozivamo na naučno nadgledano ispitivanje pilot šeme", dodao je on.
Promena zakona
Da bi se odlučivanje po ovom pitanju moglo održati, parlament bi morao da izmeni zakon o zabrani rekreativne upotrebe droga.
Odluka bi mogla da dođe za nekoliko godina ili ranije ako trenutno šeme kanabisa, gde se za svrhe lečenja on prodaje u apotekama, pokažu uspešne rezultate, kažu političari.
Svaka legalizacija bi bila praćena kontrolom kvaliteta i informativnim kampanjama, rekao je Čen, a pristup bi takođe smanjio unosno kriminalno tržište.
Stručnjaci su podeljeni, čak i oni koji su za glasanje o predlogu zabrinuti su za potencijalne opasnosti.
„Kokain je jedna od poznatih supstanci koje izazivaju najjaču zavisnost", rekao je Boris Kednov, vođa grupe Centra za psihijatrijska istraživanja Univerziteta u Cirihu.
Rekao je da su njegovi rizici u potpuno drugoj ligi od alkohola ili kanabisa, navodeći veze sa oštećenjem srca, moždanim udarom, depresijom i anksioznošću.
S druge strane, Tilo Bek, iz Arud centra za bolesti zavisnosti, najvećeg takvog centra u Švajcarskoj, rekao je da je vreme za „odrasliju" politiku prema kokainu.
„Kokain nije zdrav, ali realnost je da ga ljudi koriste", rekao je Bek.
„Ne možemo da promenimo, pa bi trebalo da pokušamo da obezbedimo da ga ljudi koriste na najbezbedniji i najmanje štetan način", kazao je on.
Leo, korisnik kokaina iz Ženeve, rekao je da će legalizacija droge olakšati lečenje, kao i smanjiti nasilje i kriminal povezan sa snabdevanjem. To bi takođe olakšalo kontrolu kvaliteta lekova u prodaji.
„Zabrana droga ne daje dobre rezultate u pogledu zdravstvene politike i prevencije", rekao je Leo za Rojters.
„Naprotiv, izgleda da zemlje koje su odlučile da legalizuju ili da depenališu lekove imaju bolje rezultate u pogledu prevencije i globalne zdravstvene politike.
(M.A./EURACTIV.rs)