Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) obavio je istraživanje o tome kako Evropljani posmatraju moguće proširenje bloka. Rezultati su pokazali da 25% njih smatra da Srbija treba da uđe u EU. Istražujemo kako da ovaj procenat popravimo.
Zvanična politika Srbije je članstvo zemlje u Evropskoj uniji, i na tome se, u određenoj meri, radi. Recipročno, zvanična politika EU je takođe proširenje, ali kako se povodom ovoga osećaju državljani zemalja članica?
To je istraživao Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), čiji su rezultati pokazali da Evropljani, konkretnije građani Austrije, Danske, Francuske, Nemačke, Poljske i Rumunije u velikoj meri podržavaju ulazak Ukrajine u EU, nešto slabiju podršku imaju Moldavija i Crna Gora, ali nisu entuzijastični u vezi sa prijemom većine država regiona Zapadnog Balkana, Gruzije i Turske.
Kako su pokazali rezultati, za ulazak Srbije u EU je 25 odsto Evropljana, prenosi Gardijan, dok 35 odsto njih smatra da Srbija "ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži EU"
"Kada se radi o pitanju proširenja Evropske unije na države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, spomenuti skepticizam 'kod građana nije novost. On ima razloge koji su evropski, ali i one koji su na neki način 'balkanski. Evropski razlozi su prvenstveno orijentisani na generalnu sumnju evropskih građana da bi Unija bila manje funkcionalna ukoliko bi imala nove članice. Pretpostavka je da bi sadašanja disfunkcionalnost EU bila povećana sa novim članicama, a naročito državama koje nisu do kraja uređene", priča za EURACTIV spoljno-politički analitičar Dimitrije Milić.
Kako kaže Milić, jedan deo sumnje postoji i kod dela evropske populacije koji je evroskeptičan i koji smatra da EU ne bi trebalo da postoji, pa samim tim ni da se dalje širi.
"Druga evropska sumnja je da bi prijem Srbije značio potencijalno još jednu državu sličnu Mađarskoj, odnosno državu sa različitom spoljnom i bezbednosnom politikom, gledištem na Rusiju i Kinu, kao i ojačavanje pozicije Budimpište u odnosu na Brisel. Zbog trenutnog sukoba na relaciji Brisel-Budimpešta, dobri odnosi između Beogada i Budimpešte takođe bude sumnje kod dela Evropljana", navodi naš sagovornik.
Prema njegovima rečima, deo Evropljanja koji negativno gleda na Rusiju, poput baltičkih članica Evropske unije ili Poljske, po inerciji gleda negativno i na Srbiju, jer nije uvela sankcije Rusiji.
"Za države gde se Rusija posmatra kao najveća pretnja, dobri odnosi sa Rusijom nisu plus. Deo Evropljana zbog negativnog nasleđa 1990-ih ratova ima sumnje i da li su države našeg regiona dovoljno stabilne i da li bi kao članice izazivale različite nerede i probleme".
Od zemlje do zemlje, zavisi od državnika
O razlozima za 35 odsto Evropljana koji ne žele Srbiju u EU, pitali smo i istraživača Centra za evropske politike Miloša Pavkovića koji ističe da ovakav stav potiče i od poruka najviših državnika u državama članicama, između ostalog.
"Kad je u pitanju Srbija, razloge za tako nisku podršku treba tražiti u nekoliko izvora. Pre svega, mislim da su ti procenti dosta se menjaju i naravno zavisi od države članice. Ono što ključno utiče na njihov stav jeste stav političke elite i kakve se političke poruke šalju od strane državnika, konkretno - premijera, predsednika, ministara spoljnih poslova. To uglavnom dosta utiče na javno mnjenje, jer građani u državama članicama nisu toliko informisani o Srbiji, niti o Balkanu", kaže Pavković za EURACTIV.
Kako ističe, vladaju neki standardni stereotipi i zato građani država članica upijaju informacije koje dolaze od njihove političke elite.
"S druge strane, ono što je posebno uticalo na stav prema Srbiji jesu česte kritike koje su dolazile od strane država članica, kao i od strane evropskih institucija. Pre svega, kada govorimo o dve ključne stvari, a to je neusaglašavanje politike Srbije sa spoljno bezbednosnom politikom EU, i zbog toga je Srbija stalno kritikovana i zamerano joj je. To je imalo eho među medijima u država članicama, a samim tim i na stavove građana država članica po pitanju Srbije, jer se Srbija zbog ovoga gleda kao bezbednosni problem i nesiguran partner E".
Pavković kao važan uzrok vidi i konstantnu tenziju na KiM.
"Posebno igra ulogu nakon Banjske, jer je stav političke elite i medija da Srbija snosi veliki deo odgovornosti i samim tim se Srbija posmatra kao destabilišući faktor. A EU je posebno ranjiva na bezbednosne probleme zbog rata u Ukrajini".
Šta Srbija može da uradi da popravi ovo?
Kada su u pitanju postupci koje Srbija može da preduzme kako bi uticala na ovaj stav, Milić ističe da je pozitivno to što ovaj stav nije zauvek zadato stanje i može se menjati.
"Jedan deo se tiče spoljne politike Srbije, koji je teže menjati, jer je takva spoljna politika bliska većini građana i politici vlade. Tu se prvenstveno radi o odnosu prema Rusiji i delimično odnosu prema Kini. Drugi deo koji se tiče komunikacije ka evropskim građanima može biti popravljen, a najbolji način za to je intenzivnija javna diplomatija i veća i vidljivija saradnja u oblasti kulture".
S druge strane, Pavković smatra da Srbija treba ozbiljnije da shvati process pristupanja u EU.
"Čini mi se da je do sada Srbija simulirala proces i da zapravo partneri u EU u Srbiji nisu videli istinsku želju da dostignu članstvo sprovođenjem svih neophodnih reformi i da se usaglase sa svim politikama EU. To je ono na čemu Srbija mora da radi kako bi se u budućnosti dokazala kao pouzdan partner EU i kao država koja zaista želi da pristupi bloku bazirano na svim vrednostima, počevši od demokratije, do vladavine prava, zašttite ljudskih prava, sloboda izbora, sloboda medija itd", kaže Pavković i dodaje da su upravo to oblasti gde Srbija ima manjkavosti.
Pored toga, treba napraviti napredak u dijalogu sa Prištinom i treba se usaglasiti sa spoljnom politikom EU.
"To su neke oblasti u koji Srbija mora da uloži dodatni napor kako bi stekla poverenje od uticajnih država članica ali i EU institucija", zaključuje naš sagovornik.
Ostali rezultati istraživanja
Kada je reč o ostalim rezultatima istraživanja, isti broj ispitanika kao i za Srbiju, odnosno 35 odsto njih, dalo je isti odgovor kada je u pitanju prijem Albanije u EU, a 37 odsto kada je u pitanju Kosovo.
Mišljenja su ravnomernije podeljena kod pitanja u vezi sa članstvom Severne Makedonije (26 odsto za, 27 odsto protiv) i Bosne i Hercegovine (28 odsto za, 29 odsto protiv), dok podrška za Crnu Goru iznosi 30 odsto u odnosu na 25 odsto onih koji su protiv.
Kandidatura Turske ima posebno nisku ocenu, širom Evrope, pri čemu više od polovine ispitanika (51 dosto) odgovorilo da joj ne treba omogućiti članstvo u EU.
Sa druge strane 44 odsto ispitanika podržava pristupanje Ukrajine, dok samo 27 odsto veruje da ne bi trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži EU.
Anketa je pokazala najveću podršku za ulazak Ukrajine, u Danskoj (50 odsto) i Poljskoj (47 odsto), a mišljenje je otprilike podeljeno u Rumuniji (32 odsto je za, 29 odsto protiv), u Nemačkoj (37 odsto je za, 39 protiv) i Francuskoj (29 odsto za, 35 odsto protiv). U Austriji je većina od 52 odsto bila protiv.
Međutim, 45 odsto ispitanika je bilo zabrinuto da bi pridruživanje Ukrajine negativno uticalo na bezbednost EU, dok je 25 odsto smatralo da će je poboljšati, dok 39 odsto veruje da će ulazak Kijeva negativno uticati na bezbednost njihove zemlje.
Upitani o tome da li treba da dođe do proširenja EU ispitanici u Austriji (53 odsto) i Nemačkoj (50 odsto) rekli su da ne žele da vide da EU kako prima nove članice.
Sa druge strane 51 odsto Rumuna i 48 odsto Poljaka reklo je da do proširenja EU treba da dođe.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(JA/EURACTIV.rs)