Od asteroida do uništenja vanzemaljaca, holivudski filmovi katastrofe su zamišljali skoro svaku mogućnost za kraj sveta. Ispostavilo se, međutim, da postoji mnogo zlokobnija pretnja iz svemira koja je zapravo ukorenjena u nauci.
Ova retka i misteriozna vrsta kosmičke eksplozije ima potencijal da iskoreni život na Zemlji „hiljadama godina", upozorila je nova studija.
Iako nije tako nasilna kao supernova, kilonova nastaje kada se dve neutronske zvezde ili neutronska zvezda i crna rupa sudare i spajaju, stvarajući eksploziju gama zraka koja traje samo nekoliko sekundi.
„Otkrili smo da ako dođe do spajanja neutronskih zvezda u krugu od oko 36 svetlosnih godina od Zemlje, rezultirajuća radijacija može izazvati događaj na nivou izumiranja", rekao je za Space Heli Perkins, naučnik sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign.
Prvo je važno istaći da je rizik da se takva eksplozija dogodi na toj udaljenosti veoma nizak, najbliže poznate neutronske zvezde su udaljene više od 400 svetlosnih godina od naše planete.
Ali razlog zbog kojeg bi moglo da uništi čovečanstvo, kažu naučnici, je taj što vrsta zračenja izazvana gama zracima nosi dovoljno energije da odvoji elektrone od atoma u procesu koji se zove jonizacija.
Kada zraci stignu do nas, mogli bi da unište Zemljin ozonski omotač i izlože nas smrtonosnim dozama ultraljubičastog zračenja sunca hiljadama godina.
Međutim, eksplozija bi morala da se dogodi u roku od 36 svetlosnih godina od naše planete da bi se gama zraci proširili tako daleko.
„Specifična udaljenost bezbednosti i komponente koja je najopasnija je neizvesna jer mnogi efekti zavise od svojstava kao što su ugao gledanja u odnosu na događaj, energija eksplozije, masa izbačenog materijala i još mnogo toga", dodao je Perkins i naglasio:
„Uz kombinaciju parametara koju odaberemo, čini se da će kosmički zraci biti najopasniji."
Razlog zašto su kilonove toliko intrigantne je zbog toga što su retke i brze, što otežava njihovo proučavanje.
U stvari, samo ove nedelje istraživači sa Univerziteta Vorvik otkrili su da su mogli da koriste NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb za analizu kilonove po prvi put.
Ovo im je omogućilo da proučavaju teške elemente proizvedene eksplozijom, uključujući i potvrdu da kilonove zaista stvaraju Telurijum - što je pretpostavljeno, ali nikada nije dokazano do sada.
Nova studija Univerziteta u Ilinoisu Urbana-Champaign, u međuvremenu, zasnovana je na drugačijem spajanju neutronskih zvezda udaljenih oko 130 miliona svetlosnih godina, što je jedina kilonova ikada viđena u elektromagnetnom zračenju i koja se čuje u gravitacionim talasima.
Naučnici su otkrili da mlazovi gama zraka koji dolaze od spajanja neutronskih zvezda imaju potencijal da unište sve što im se nađe na putu na udaljenosti od 297 svetlosnih godina.
Međutim, za ovo bi bio potreban „direktan udarac" mlaznjaka, što znači da je ova pretnja još manje verovatna od postepenog uništavanja Zemljine atmosfere.
(EURACTIV.rs)