Koliko je korupcija uzela maha u svetu, za EURACTIV govori Šveđanin Fredrik Gerten.
Fredrik Gerten se bavi temama koje imaju odjeka u svetu, jer, sve one se tiču naših života. S obzirom na činjenicu da je u više istraživanja u Srbiji naša javnost naznačila da je korupcija jedna od njima najvažnijih tema, EURACTIV je razgovarao sa Gertenom u nameri da sazna - ima li nade da se ovaj široko rasprostranjeni socijalni fenomen iskoreni?
Gerten kaže da je uvek u svojim filmovima pokušavao da pronađe i prikaže obrazac koji može da objasni kako je društvo organizovano.
" A ako se ponekad fokusiramo više na obrazac nego na pojedince, možda bi bilo lakše da razumemo sve to i da o tome razgovaramo, a moji filmovi su napravljeni sa idejom da budu deo razgovora. To je ono što želim da uradim. Želim da podstaknem ljude da razgovaraju jedni s drugima o tome šta se dešava", kaže Gerten.
Problem korupcije u mnogim zemljama se odvija gotovo po istoj šemi kao što je navedeno u filmu "Bez pravila". Koja je šema?
Koja je šema? To je veoma teško pitanje. Jedna od stručnjaka za film, Sarah Chayes, radila je 10 godina u Avganistanu. Prvo kao novinarka, ali onda je osnovala udruženje pokušavajući da napravi neku promenu u Avganistanu. Tako je živela u Kandaharu. Ono što je ubrzo saznala je da je korupcija bila tako velika, snažna i organizovana, pa je počela da se bavi tom temom. Međutim, možete da vidite da kada je korupcija prejaka, ona zatvara sva vrata za ljude van nje. Kao da nema smisla ništa činiti jer ne možete da prođete kroz tu prepreku, a u Avganistanu je to značilo da ljudi rizikuju život suprostavljajući se kriminalcima. Ali Sara Čejs je na kraju podučavala NATO trupe o tome i na kraju je unapređena u savetnicu Zajedničkog načelnika štaba za vreme Obame. Dakle, ona je potom sedela u Pentagonu četiri godine sa programom i planom da ako želite da se borite protiv Talibana, ako želite da se borite protiv Boko Harama i drugih, morate da se borite protiv korupcije, jer korupcija zapravo hrani terorizam i kriminalce. Ja mislim da to jeste globalna šema i mislim da ponekad novinari imaju tendenciju da se fokusiraju na pojedince, u smislu- ovaj je korumpiran ili ovde postoji korupcija. Ali, to ponekad može biti malo zbunjujuće. Dakle, pogledajte obrazac i onda je lakše shvatiti celu priču.
U filmu se spominje i problem izveštavanja o korupciji. Konkretno, ubistvo novinarke na Malti koja se bavila korupcijom u Aziji. Koliko je novinarima teško da se bore sa takvim "vetrenjačama"?
Oooh sa vetrenjačama! Mislite kao Don Kihot koji se borio sa duhovima? Nisam siguran da su to vetrenjače, jer postoje zakoni, postoje prava. Čak i Srbija ima slobodu govora i slobodu štampe. A te slobode, ako ih ne iskoristimo, ne postoje. Dakle, moramo koristiti naše slobode. Naravno, znam da je u nekim zemljama teže biti novinar, pa je to nešto o čemu treba razmisliti. Pa opet, ako u vašem društvu ima hrabrih novinara, pokušajte da ih podržite, pomozite im. Ponekad je veoma teško biti usamljeno u borbi biti protiv jakih sila ako to što rade pokušavaš da objasniš. Dakle, podržite druge novinare koji se bore. Podržite ih ljubavlju, hrabrošću, hranom, pivom, bilo čime. Samo budite ljubazni prema ljudima koji se bore jer to može biti prilično usamljena i teška borba. Znam to iz sopstvenog iskustva.
Šta mislite kako mi kao pojedinci možemo nešto da promenimo u tom kontekstu, da utičemo na problem korupcije?
Pa, dobro, mi kao pojedinci smo deo zajednice, deo društva. Nismo potpuno sami. I naravno, postoje različiti načini kako možete promeniti stvari. Prvo što možete da uradite je da promenite sopstveni način razmišljanja, jer ako ste cinični ili bez nade, nećete ništa promeniti. Dakle, prvi korak je možda da pokušate da poverujete da je promena moguća. A i ovo da se nadamo je čin otpora. Dakle, pokušajte da negujete svoju nadu. To je prvi savet. Drugi je, naravno, podrška ljudima koji nešto rade. Volite aktiviste, pomozite im, podržite ih, čak i ako su ponekad u tome za vas besmisleni. Nemojte nastaviti da poštujete samo one koji pokušavaju da pronađu ono što vam je zajedničko, a ne ono što vas razdvaja. Uvek postoji nešto što ti se ne sviđa kod drugog i onda gradiš zid između toga. Dakle, mislim da postoji dobar prostor da jedna veoma široka koalicija krene protiv superbogataša, korupcije i kleptokratije, ali je potrebno prihvati da drugi možda imaju neku tačku gledišta koja vam se ne sviđa, iako možda imate 90% zajedničkih stavova. Dakle, fokusirajte se na ono što imate sveukupno.
Kako je nastao film Breaking Social?
Na neki način moji filmovi su braća i sestre, povezani su. Ako vidite moje prethodne filmove poput "Izbačeni" i "Bikes vs cars" biće vam jasno... Sve je počelo kada me je tužila prehrambena kompanija zbog filma pod nazivom "Banane" u kome sam se bavio radnicima, beračima banana koji su tužili kompaniju "Dole Food" zbog upotrebe zabranjenog pesticida koji može izazvati sterilitet. Film je premijerno prikazan 2009. u Los Anđelesu, a mene je tužila najveća svetska kompanija za voće. Ali to nisu bili samo advokati i suđenja. To je takođe bila čitava tehnika pomeranja fokusa sa priča o kojima ne žele da pričaju. I mislim da je ta tehnika zapravo ono što superbogati rade. Oni ulažu mnogo novca kako bi pokrenuli javni diskurs, ali i da bi kreirali modele objašnjenja. Dakle, kad god postoji problem, kriza, mi treba da idemo njihovim putem, to je pravi put jer oni ulažu mnogo novca u to. Ali, kada sam počeo sa radom na filmu "Breaking social", razbijanje društvenog ugovora, zapravo sam mislio na sva ova pravila kojIh se većina nas pridržava. To je ono što su nam mame govorile, znate, da budemo dobri i solidarni, da čekamo u redu i da budemo ljubazni prema životinjama i biljkama, a u društvenom pogledu to znači i plaćati poreze, biti dobri građani na mnogo načina, poštovati zakone. Ali zapravo dolazimo do toga da ljudi koji ih prave budu oni koji krše pravila i krše ih na način na koji mi ne možemo da utičemo jer imaju čitave armije advokata, uticaj i moć. Dakle tako je počelo.
U prethodnim filmovima se bavite temama koje su važne za društvo, kao što je to rast cena nekretnina u svetu. Na kakav odjek nailaze vaši filmovi i da li utiču na svest ljudi o tim pitanjima?
Da, mislim da moji filmovi pokreću stvari. Prvo, pomeraju granice razumevanja, pokreću razgovore. "Push", moj prethodni film je zasnovan na vrlo jednostavnoj činjenici koju su ljudi širom sveta usvojili - da je stanovanje ljudsko pravo, dom je ljudsko pravo. Pre toga nijedan aktivista, pa ni aktivisti za ljudska prava nisu koristili to međunarodno pravo, koje je univerzalno pravo. Tako da mislim da ova vrsta komunikacije, gde zapravo dajete ljudima činjenice, dokaze i argumente, može napraviti veliku razliku.
Mislim da će i ovaj film imati dobar uticaj i podsticaj na razgovore sa ljudima. Ali, ne menjam svet ja, već ljudi to rade. Filmovi mogu da inspirišu ljude da se aktiviraju, možda i da se fokusiraju. Desno krilo je tako dobro u provokacijama i spinovima da nas natera da pričamo o onome o čemu oni žele da razgovaramo, a mislim da je vreme da razgovaramo kako pristojni građani razgovaraju jedni sa drugima, jednostavno ne slušaju provokacije i ne stupaju u interakciju sa provokatorima. Hajde da razgovaramo jedni sa drugima i pokušamo da pronađemo put do stabilnijeg i uključivijeg društva!
Zbog iznošenja podataka do kojih ste došli tokom istraživanja, dobili ste tužbu i dugo se borili za istinu i pravdu. Da li je pravda dostižna? Gde su slobode o kojima se toliko priča?
Naravno da je dostižna. Nisam rekao da je lako, ali znamo kroz istoriju da se stvari menjaju. Zato budite deo promene u pravom smeru. Verujem da mnogi ljudi imaju klicu promena u svom biću. Oni zaista žele da urade nešto bolje. A ljudi nisu zli, ljudi žele da budu deo nečega što je solidarno. Dakle, borimo se za to i mislim da je to dobar korak.
Pogubno je, a i dosadno ne raditi ništa. Nastavite da šaljete ljubav, nastavite da šaljete inspiraciju drugim ljudima. Pogledajte šta se dobro dešava u svetu. Nemojte se fokusirati samo na mrak. Mnogo je svetlih stvari koje se dešavaju.
Na primer, u ovom filmu smo dotakli aktivnost feminističkog pokreta u Čileu. Feministički pokreti širom Latinske Amerike su toliko jaki i na mnogo načina su već promenili svet i stvari u svojim zemljama. Ali ovde ne govorimo samo o tome jer se fokusiramo na nekoliko stvari istovremeno. Zato pogledajte oko sebe i potražite inspirativne priče i biće vam lakše da se nasmejete.
Fim "Bez pravila" (Breaking Social) u Srbiju nam donosi festival Slobodna Zona. Možete ga pogledati u sredu, 01.novembra od 21h u Dvorani kulturnog centra Beograda.
(EURACTIV.rs)