Ženama će po prvi put biti dozvoljeno da glasaju na zasedanju Biskupskog sinoda Rimokatoličke crkve koji počinje u sredu u Rimu.
Ova nesvakidašnja odluka potekla je iz namere Vatikana da se pozabavi nekim od kontroverznih i teških pitanja Rimokatoličke crkve u agendi što je uznemirilo mnoge konzervativce.
U potezu bez presedana, papa Franja je u aprilu odobrio izmene normi koje regulišu Biskupski sinod, otvarajući put ženama da imaju 54 od 365 glasova.
"Za žene, ovo je izuzetan korak napred. Ne samo zbog ovih događaja koje treba da se dese, već zato što je crkva našla drugačiji način da bude crkva", rekla je za Asošijeted pres Marija Lia Zervino, direktorka Svetske ženske opservatorije.
Na tronedeljnom sinodu, koji će se održati iza zatvorenih vrata, učestvovaće stotine delegata koji će se baviti nekim od gorućih pitanja sa kojima se crkva suočava – od uloge žena do svešteničkog celibata i blagoslova za gej parove.
Umesto da se fokusira na jednu temu, kao što je uobičajeno, dnevni red ovog sinoda će se baviti širokim pitanjem kako katolička crkva može da postane inkluzivnija. Promena se ogleda u strukturi glasanja, pri čemu je prvi put omogućeno da glasaju i laici, piše Gardijan.
Naglasak je takođe stavljen na uključivanje stavova običnih katolika širom sveta u sinodu, uz dve godine bez presedana koji su proveli u ispitivanju vernika pre samita, rekla je Ketlin Gibons Šuk iz organizacije Women's Ordination WorldWide.
"Verujem da će ovaj sinod biti drugačiji od bilo kojeg prethodnog sinoda. Verujem da to signalizira otvorenost za pomeranje modela, sa onog koji je bio veoma organizaciono hijerarhijski na onaj koji je malo više kolaborativni, generativniji", rekla je Gibons Šuk, čija grupa se dugo zalagala za ravnopravnost žena i rukopoloženje u katoličkoj crkvi.
Žene od vitalnog značaja, ali...
Katoličke ženske grupe okupile su se na otvaranju, organizujući događaje koji se kreću od molitvenih bdenja do marševa ispred sinoda. Konzorcijum od 45 pro-reformskih organizacija takođe je pokrenuo alternativni sinod, sa glavnim govornicima kao što su bivša irska predsednica Meri Mekalis i advokatica Čeri Bler, u pokušaju da se pozabave onim što opisuju kao drugorazredni status žena u crkvi.
Iako su žene od vitalnog značaja za veći deo crkvenog rada, od podučavanja u katoličkim školama do kadrova u katoličkim bolnicama, crkva nastavlja da im zabranjuje da postanu sveštenici ili pristupe najvišim rangovima vlasti.
Papa Franja je preduzeo nove korake da reši ovu neravnotežu, imenovavši nekoliko žena na visoke položaje u Vatikanu. Poslednjih nedelja, nekoliko članova Katoličke crkve izrazilo je nadu da bi Sinod mogao da bude instrumentalan u postavljanju temelja za žene da na kraju postanu sveštenici.
Uznemirene konzervativne frakcije
Međutim, ovaj dnevni red Sinoda, koji poziva na konkretne korake za unapređenje uloge žena i "radikalno uključivanje" LGBTQ+ katolika i drugih koje je crkva marginalizovala, takođe je uznemirila konzervativne frakcije.
Ove nedelje, pet konzervativnih kardinala iz celog sveta podnelo je pet pitanja papi Franji, izražavajući zabrinutost da sinod seje zabunu kada je reč o katoličkoj doktrini o pitanjima kao što su unapređenje žena i crkveni autoritet.
Odluka da se ženama dozvoli da glasaju na sinodu takođe je bila na meti konzervativne katoličke ženske grupe sa sedištem u SAD. "Želimo da nas predstavljaju samo biskupi", navodi se u saopštenju Restore Tradition.
Više od 1.000 ljudi je potpisalo izjavu u kojoj se upozorava da su neke od učesnica koje je imenovao papa Franja "zagovarale jeretičke doktrine i zastupale stavove suprotne katoličkoj veri".
S obzirom na ovaj otpor i relativno mali broj glasova ponuđenih ženama na sinodu, Gibons Šuk nije očekivala da će sinod pokrenuti bilo kakav monumentalni pomak u crkvi.
"Da li zaista mislim da će doći do značajnih promena koje će proizaći iz ovoga? Iako sam optimista, ne mislim to", dodala je ona. "To je postepena promena. I vidim znake nade u toj promeni."
(EURACTIV.rs)