Loše vesti za svakoga ko trenutno uživa u fleksibilnom random angažmanu u vidu rada od kuće: istraživanje je pokazalo da su takvi zaposleni manje produktivni.
Istraživanje o produktivnosti zaposlenih je objavio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER) sproveli su ga ekonomisti Dejv Atkin i Antoanet Šoar sa MIT-a i Samit Šinde sa UCLA. Istraživači su posmatrali zaposlene za unos podataka u jednom gradu u Indiji, koji su radili ili u kancelariji ili od kuće, i otkrili da su oni koji su nasumično raspoređeni da rade od kuće bili 18 odsto manje produktivni od kancelarijskih radnika. Većina te razlike u produktivnosti bila je jasna od prvog dana rada, napisali su.
Još upečatljivije zapažanje: radnici koji su radije radili od kuće bili su znatno (27 odsto) manje produktivni kod kuće nego kada su bili u kancelariji. Taj jaz u produktivnosti bio je samo 13 odsto za radnike koji više vole da budu u kancelariji.
Ovi podaci samo dolivaju ulje na vatru za direktore kompanija koji su nepokolebljivi u svom stavu da je od vitalnog značaja za produktivnost, saradnju i timski rad iz kancelarije. Ilon Mask je rekao da se radnici "pretvaraju da rade" kada su od kuće, dok je generalni direktor kompanije Morgan Stenli Džejms Gorman zabrinut da je cena rada na daljinu produktivnost. Mark Zakerberg je predložio da novozaposleni prođu na tri dana rada iz kancelarije svake nedelje. I izvršni direktor Salesforcea Mark Beniof rekao je da novi zaposleni "bolje rade ako su u kancelariji". U međuvremenu, radnici koji rade od kuće uglavnom insistiraju na tome da su produktivniji u svom okruženju.
Sve ide u prilog direktorima
Ali najnoviji podaci govore u prilog direktorima.
"Radnici kojima je najpotrebnije da budu u kući tokom radnog dana upravo su radnici koje najviše ometa rad od kuće", objasnio je Atkin za Fortune. Obim te smetnje može da varira u zavisnosti od razlika u pogodnostima između nečijeg doma i kancelarije, izazova putovanja na posao, veličine kuće ili brizi o deci u različitim zemljama i gradovima.
Radnici za koje nije veliki problem da dolaze u kancelariju nekoliko dana u nedelji (ili čak kažu da su tamo produktivniji) je, naravno, veća verovatnoća da će se pojaviti. Ovo čak i ne zahteva intervenciju direktora, primećuju istraživači, i može da poveća produktivnost rada iz kancelarije u odnosu na rad od kuće u stvarnom svetu – ili "neeksperimentalnim postavkama".
Rezultati ne znače da je povratak u kancelarije rešenje
Ono što je problematično jeste da se studija zasniva isključivo na radnicima iz Čenaja, pomenutog indijskog grada, sa radikalno drugačijom random kultzrom.
U zemljama u razvoju, kuće su obično manje, skučenije i vruće i imaju veliki problem bukom, rekao je Atkin, što znači da sui m domovi često loše okruženje za produktivnost.
Ali nedavne studije o IT radnicima i radnicima kol centara u SAD došle su do sličnih zaključaka, rekao je Atkin.
"Ovo nam daje veru da rezultati nisu jedinstveni za Indiju."
Podaci takođe prate nedavna istraživanja čoveka koji zagovara rad na daljinu Nika Bluma, koji je otkrio da je rad na daljinu povezan sa 10 do 20 odsto manjom produktivnošću.
Atkin, Šoar i Šinde su namerno izabrali da posmatraju poslove za koje nije potreban timski rad. Dok bi saradnički poslovi najverovatnije patili ako radnici nisu na istom mestu.
"Smatramo da su naši rezultati najprimenljiviji na radna okruženja sa niskim kvalifikacijama i na one koji zapošljavaju nove radnike", rekao je Atkin, citirajući ranija istraživanja koja pokazuju da na produktivnost minimalno utiče prelazak dugogodišnjih kancelarijskih radnika na udaljene ili hibridne planove.
Kakve su preference radnika?
Uprkos dobro poznatim prednostima rada iz kancelarije, mnogi radnici sa visokim učinkom se ipak odlučuju da rade od kuće—kao i radnici koji bi najviše, u pogledu produktivnosti, mogli da dobiju od boravka u kancelariji. Ali nije u potpunosti sve crno-belo, pišu istraživači.
"Da bismo znali da li su takvi izbori optimalni iz perspektive radnika, moramo bolje razumeti njihove preferencije i znati više o prirodi ograničenja pod kojima oni donose svoje odluke”.
Sve u svemu, trenutno stanje neslaganja između šefova i radnika oko toga gde da rade rezultira "značajnim gubitkom" u produktivnosti radne snage, pišu oni. Jedno od glavnih potencijalnih rešenja: legitimna mreža socijalne zaštite.
(EURACTIV.rs)